Zlatne izreke i citati mr. Fahreta Kadrića

• Među najljepšim stvarima koje je rekao naš imam Ebu Hanife, rahimehullah: “Da Allah oprosti onima koji o nama kažu nešto loše a da se smiluje onima koji o nama govore lijepo.”

• Veličanstvene riječi Gospodara našeg koje svakome, pa i najvećem griješniku, daju nadu u oprost ako se iskreno pokaje: “Onaj ko kakvo zlo učini ili se prema sebi ogriješi pa poslije zamoli Allaha da mu oprosti – naći će da Allah prašta i da je milostiv.” (En-Nisa, 110)

• Imajmo na umu da je čast i onih muslimana s kojima se ne slažemo sveta (zaštićena)!

• Najveći dokaz da nešto zaista voliš jeste vrijeme koje tome posvećuješ. Onaj ko zaista voli Kur’an – mnogo ga uči!

• Čitao sam o jednom australijskom plivaču koji dnevno trenira osam sati a njegov prvi trening je u 4:15 ujutro! I tako svaki dan. Na kraju je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Zar da za Džennet, prostran koliko nebesa i zemlja, ti i ja ne ustanemo na sabah svako jutro!? Dunjaluk je prekratak, smrt je preblizu a ovaj život je samo ispit od kojeg zavisi naša vječnost.

• Od znakova iskrenosti jeste da čovjek pomaže i daje onima od kojih ne može dobiti nikakvu korist! “Mi vas samo zbog Allaha hranimo a od vas ni priznanja ni zahvalnost ne tražimo.” (El-Insan, 9)

• Znaj da osjećaj naspavanosti ne dolazi zbog broja sati koje si proveo u snu nego je Gospodar nebesa i Zemlje Taj koji daje ljudima da se naspavaju. Pa tako On nekome podari da se naspava i odmori nakon samo četiri sata sna dok se drugi osjeća nenaspavano i slomljeno čak i nakon osam sati sna. Stoga, ne propuštaj sabah namaz pod izgovorom da se želiš naspavati!

• Sretna su ona lica koja svakog dana obasja kur’anska svjetlost.

• “Ja sam Jusuf, a ovo je brat moj.” U ajetu iz naslova, Jusuf, a.s., Allahov Poslanik, za sebe ne kaže da je ministar finansija niti kaže da je velikodostojnik Egipta. Jednostavno kaže ‘Ja sam Jusuf’! Velikim ljudima titule služe kao sredstvo a ne cilj. Oni znaju da se titulom ne može nametnuti ništa. Živimo u vremenu kad su titule i zvanja, nekim ljudima postali preokupacija i glavni cilj. Te titule se nekad vrlo napadno naredaju uz nečije ime kao da se njima želi zastrašiti i poslati poruka da je dotični bedem i ekspert u određenoj oblasti i da su njegovi stavovi i mišljenja, zbog ogromnog broja titula, dakako neupitni. Počesto su te titule stečene pod upitnim okolnostima i na upitnim školskim ustanovama a pojedinci magistrate i doktorate kriju kao zmija noge.

Nesumnjivo je da su vlasnici pojedinih titula zaista vrsni znalci u svojim oblastima ali je itekako neprihvatljivo da se titulom, onako vještački, pokušava nametnuti određeni stav. Nikoga kroz historiju titula nije učinila velikim. Štaviše, velikanima te titule i nisu bile potrebne. Kad čovjek svojim trudom i zalaganjem a najprije prefinjenim ahlakom uđe u srca ljudi on tu ostaje trajno i nema tog doktora, hafiza ili profesora koji će bilo koga istjerati iz nečijeg srca.