Džin ronilac

Dosao je neki covjek i rekao: U mom ocu je dzin.
Rekao sam: Kako znas?
Rekao je: Svaki put kada pocne hutba on se onesvijesti i tako ostane do kraja hutbe. Cesto se onesvijesti u namazu. Svakog ponedjeljka zakljuca se u sobu i spava sam u tamnoj sobi, nikoga ne pusta cak i suprugu.

Otisao sam kod njega sa trojicom prijatelja. Zatekli smo oboljelog potpuno svjesnog, sjedio je. Imao je, otprilike, 45 godina.

Pitao sam: Kako ti je ime?
Rekao je: Mahmud.
Rekao sam: Sta te boli?
Rekao je: Osjecam da u sebi imam dzinicu.
Rekao je: Da, veoma me namucila, umalo me od zene rastavila.
Rekao sam: Idi abdesti se.
I mi smo se abdestili. Nakon toga, rekao sam jednom od prijatelja da uci rukju, prije kraja rukje tjelo se zatreslo i znao sam da je dzin dosao.

Rekao sam: Bismillah, ko si ti?
Zaculi smo drugi glas iz njega: Ja sam dzinica.
Rekao sam: Kako ti je ime?
Rekla je: Steforija ili nesto slicno, zaboravio sam.
Rekao sam: Koje si vjere?
Sutila je.
Rekao sam: Jesi li muslimanka?
Rekla je: Nisam.
Rekao sam: Krscanka?
Rekla je: Nisam.
Rekao sam: Nevjernica?
Rekla je: Da, ne poznajem vjere.
Rekao sam: Gdje zivis?
Rekla je: Zivim u Crvenom moru, pripadam dzinima koji zive u vodi.
Rekao sam: Zasto si usla u Mahmuda?
Rekla je: Da mu se osvetim.
Rekao sam: Sta je skrivio?
Rekla je: Nas rodjak bio je u jednom covjeku, Mahmud je ucio rukju, jako ga je izudarao i uznemirio. Mahmud je neznalica, ne zna kako se zastititi od nas dzina. Jedne tamne noci presrela sam ga u pustoj ulici i usla u njega.
Rekao sam: Koliko dugo si s njim?
Rekla je: 20-ak godina.
Rekao sam: Predlozit cu ti nesto, mozes prihvatiti ili odbiti, imas pravo izbora.
Rekla je: Reci!
Predlozio sam da prihvati Islam.

Rekla je: Pusti me da razmislim.
Rekao sam: Koliko?
Rekla je: Tri dana.
Rekao sam: Ne, mozes dobiti najvise 10 minuta.
Nakon 10 minuta rekla je: Uredu, preci cu na Islam ali pod uslovom da osatnem u Mahmudu.
Rekao sam: To je drugo pitanje. Ti prihvatas Islam da bi se spasila dzehennema i usla u dzennet.
Rekla je: Dobro, preci cu na Islam.
Rekao sam: Izgovori sehadet.
Izgovorila je sehadet, objavila pokajanje i uzela novo ime Ummu Ibrahim.
Rekao sam: Moras prestati s nasiljem ako zelis da tvoje pokajanje bude potpuno.
Rekla je: Kakvo nasilje?!
Rekao sam: Tvoj boravak u tijelu tog covjeka je nasilje. Moras izaci iz njega.
Rekla je: Necu izaci iz dva razloga, prvi je sto ga veoma volim i s njim budem jednu noc sedmicno, ponedjeljkom, ostale noci dajem njegovoj zeni.
Rekao sam: Dali se prikazes u liku zene?
Rekla je: Ne.
Rekao sam: Kako imate odnos?

Rekla je: On me u snu vidi kao lijepu zenu i ujutru vidi da je polucirao, a ja uzivam potpuno u odnosu.
Rekao sam: Uredu, to je prvi razlog, koji je drugi?
Rekla je: Bila sam udata za dzinskog kralja koji je vladao Crvenim morem, on je umro a ja sam ostala. Vlast je presla na moju djecu. Oni su nevjernici i ako saznaju da sam presla na Islam ubit ce me. To je drugi razlog.

Rekao sam: Prvi razlog je neosnovan, jer on tebe ne voli i ne zeli te ozeniti. Rekao mi je malo prije da te zeli istjerati. Sto se tice tvoje djece mozes se sklonuti i pobjeci od njih bilo gdje u Atlanskom, Tihom, ili nekom drugom okeanu i zivjeti obozavajuci Allaha.

Rekla je: Dobro, izaci cu. Daj mi tri minute!

Nakon toga covjek se osvijestio i sjedio s nama. Moji prijatelji su rekli: Hajdemo, vec je izasla.
Rekao sam: Ne, kao da je vidim u njegovim ocima. Stavio sam ruku na njegovo koljeno i plecku i uvjerio se da nije izasla i da nas je pokusala prevariti. Zamolio sam jednog od prijatelja da uci rukju ponovo. Nije ni zavrsio a ona progovori.

Rekao sam: Tako ti, Ummu Ibrahim, zelis nas prevariti?!
Rekla je: Vjeruj mi, ne zelim izaci. Zivim s njim dvadeset godina i veoma ga volim.
Rekao sam: Dobro, prelazimo sa lijepih rijeci i popustanja na stap, udarce i spaljivanje! Ako neces izaci zamolit cu Allaha za pomoc i ucit cu Kur’an koji ce te spaliti ili cu te tuci.
Rekla je: Nemoj, izaci cu.

Oko dvije minute zalosnim glasom je vikala: Mahmude, Mahmude!, potom je izasla. Zahvala pripada samo Allahu, azze we dzelle, On jedini upucuje na pravi put.

Iz knjige: Zastita od dzina i sejtana
Autor: Vehid Abduselam Bali