Tri priče naših posjetiteljki (Hrvatica, Srpkinja i Bošnjakinja)

Priča jedne Hrvatice (preko nje se i njen muž, Bošnjak, vratio islamu)

Rodom sam iz Hrvatske, u mladosti sam se udala za covjeka koji je bio musliman, ali nista od vjere nije prakticirao. Zivjeli smo tako godinama, on musliman, a ja katolkinja, slavili bi sve Bajrame i katolicke praznike i nikad nismo imali problema to sto smo razlicitih vjera. Imala sm sve sto sam pozeljela, dobrog muza, djecu, novac, auto, ali ipak nisam bila zadovoljna u dusi, u stvari bila sam siroce bez pravoga puta, ali nisam to znala.

Prolazeci tako kroz tminu zivota, jednog dana, prije nekih 7 godina, bili smo u posjeti kod nekih muslimana, koji sebe nazivaju Ahmedije, i oni su tvrdili da zena u islamu ne treba da se pokrije, da moze da nosi i kratku suknju. Moj muz iako nije prakticirao vjeru i nije imao nekakvog znanja, ipak toliko je znao da mora zena muslimanka da se pokrije i naravno protivio se tom covjeku. Muz se bio dosta izivcirao i ja sam to primjetila na njemu. Vracajuci se kuci probala sam da ga umirim pa sam mu rekla da mozda taj covjek ima pravo posto on i klanja i cita Kur’an, a moj muz nista od toga. Sa tim mojim rijecima nisam ga umirila, nego jos vise naljutila i kaze on meni kad dodjemo kuci zvat cu svoga brata da pitam, a njegov brat je bio vec vise godina u islamu kako treba.

Kad je nazvao brata on mu kaze: “Udji na internet i potrazi odgovor na islamskim stranicama.” Kada smo poceli da citamo, ne samo da smo saznali o marami nego i vise od toga. Od te veceri nisam prestajala da citam, ostajala bi dugo u noci budna citajuci o islamu. Poslije par dana upitam svoga muza da zasto on ne prakticira vjeru, samo me pogledao i zasutio nakoliko sekundi, a onda me upita: “Ako ja budem prakticirao vjeru, sta ce biti sa tobom, toliko toga ce mo morati promjeniti u nasem zivotu?” Rekla sam, samo ti kreni prvi i ja cu za tobom. Naravno nije mi vjerovao, sve dok nisam pocela da glasno pricam protiv njega da on zeli ovakav los zivot bez pravog puta, i tek tada je svatio da sam ozbiljna i drugi dan nabavio je knjige kako se klanja.

Tako samo za manje od mjesec dana poceli sa islamom cijela porodica. Hvala i zahvala pripada samo Allahu, Jedinom, Koji druga nema. To je za mene najveci poklon koji sam dobila u zivotu, Allahova mislost prema meni i uputa.

____________________________

Sestra iz Srbije

Jedna naša posjetiteljka, Srpkinja, nam je poslala priču o svom prelasku na islam bez da je ikad srela muslimana vjernika

Čitav život sam osećala naklonost ka islamu i ka muslimanima, zašto, to tada nisam znala. Sa vremena na vreme nešto bih pročitala o islamu, ali uprkos interesovanju znanje mi je bilo jako malo. Poklon koji sam najviše želela da dobijem u tom periodu bio je…

Kur’an, međutim niko ga nije imao u mom okruženju. Islamska literatura se u Srbiji jako teško nalazi. Napokon sam Kur’an sama našla u jednoj knjižari međutim bio je na engleskom jeziku, i pošto sam u tom periodu studirala i nisam imala puno vremena da se posvetim prevođenju, odlučila sam da ću se Kur’anom i islamom pozabaviti nakon što završim studije, odnosno kada budem imala više slobodnog vremena. Međutim sudbina je bila drugačija.

Počela sam da koristim internet i na taj način došla do znanja. Što sam više čitala, sve mi je bilo jasnije i jasnije zašto sam toliko pre cenila islam iako sam o njemu jako malo znala. Shvatila sam da sam mnoge stvari koje su obaveza za jednog muslimana ja zapravo činila još dok sam bila hrišćanka. Jedna od tih stvari je da sam oduvek verovala u jednog Boga, i da sam se uvek molila samo Bogu, za razliku od pojedinih hrišćana koji se mole svecima.

Što sam više čitala sve sam više shvatala da je islam jedini i pravi put, i bez nekog velikog razmišljanja kako ću dalje i šta će dalje biti, izgovorila sam hvala Bogu šehadet, sama u svojoj sobi, pre nešto više od dve godine. Postala sam muslimanka, iako nikad u životu uživo nisam čula ezan niti sam ikada ušla u džamiju, niti sam ikada upoznala nekog muslimana vernika. Sada nakon dve godine kada pogledam unazad, mogu reći da je moja okolina u Srbiji imala veliki uticaj na to da primim islam.

Naročito omladina koja živi jednim besciljnim i prolaznim životom koji je ispunjen samo kratkotrajnim dunjalučkim uživanjem. Ja to nisam želela za sebe, želela sam nešto više, to nešto više mi je pružao islam. Imala sam nijet da šehadet izgovorim i pred svedocima što sam i učinila u Sarajevu. U početku sam, verovatno kao i svaka druga osoba koja primi islam, bila puna poleta i energije, međutim danas je priča dosta drugačija.

Dve godine nakon što sam primila islam i dalje živim bez džemata, okružena ljudima koji žive totalno drugačiji život od mene. Nemam mogućnosti da učinim hidžru. To u velikoj meri utiče na mene, i na moj iman, koji se ne može uporediti ako pogledamo kakva sam bila na početku i kakva sam danas. Jako je teško živeti jednim načinom života a želeti drugi. Teško je biti nepokriven, teško je kad nema društva koje je slično meni, teško je kad nema halal posla…

Molim Allaha s.w.t. da me učvrsti, i da mi podari izlaz iz ove situacije. Takođe molim Allaha s.w.t. da na pravi put uputi moje bližnje, i što više ljudi iz mog okruženja.

___________________________________

Kćerkica – sebeb upute

Odrasla sam u muslimanskoj porodici. S prvim školskim danima počeli su i moji prvi dani u mektebu. Naučila sam osnove islama i harfove. Dva puta sam davala hatmu. Još se sjećam mojih odlazaka na teravih namaz, druženja u džamiji i slušanja korisnih predavanja. Polaskom u srednju školu, počele su veće obaveze, a s tim i moje udaljavanje od Islama. Po završetku srednje škole sam se udala. Ezani su odzvanjali,a ja sam ipak ostala gluha na njih. Ramazani su prolazili, a ja ih nisam postila. Ubrzo sam zatrudnjela i rodila prekrasnu djevojčicu Almu.

Iznenada Alma se razboljela kad je imala dvadeset dana svog života. Dobila je krvarenje na mozgu. Doktori nisu znali šta je uzrokovalo krvarenje,niti su znali da li će preživjeti,iako preživi tvrdili su da će imati ozbiljnih posljedica. Tad nam je jedan doktor rekao: “Ja sam učini sve što je u mojoj moći, ali ima Neko jači i moćniji od mene.” Izišla sam van iz bolnice. U ušima su mi odzvanjale doktorove riječi: “…ima Neko jači i moćniji od mene.” Vid mi se bio zamaglio od plača, noge i ruke klonule, a glas drhtao. Pogledala sam u nebo i zamolila Allaha dž.š. da spasi moju djevojčicu, da mi omogući da ponovo vidim njene vesele male okice i čujem njen plač.

Obećala sam Mu da ću klanjati,ako je spasi. Moja molitva je bila uslišena, a ja umjesto zahvalna ponijela sam se oholo i drsko i nisam ispunila svoje obećanje. Nakon mjesec dana Alma je izišla iz bolnice, na iznenađenje svih nas oporavljala se bez ikakvih posljedica. Dvije godine je prošlo od njenog izlaska iz bolnice. Alma je bila zdrava, vesela, radoznala i nasmijana djevojčica. Moje obećanje dato Allahu dž.š. da ću klanjati i dalje je bilo neispunjeno. Bila sam sretna i mislila sam da je brigama kraj, a onda su pocele nevolja za nevoljom.

U kući je bila velika financijska kriza, ja i suprug se nismo slagali i sve više smo se svađali, ukrali su nam auto za koje još otplaćujemo kredit, a onda…Jedne večeri Almi je odjednom pozlilo, bila je bez svijesti kad smo stigli na diječju kliniku.Ispod maske za kisik virili su pramenovi zlatne kovrdžave kose.Znala sam da me to Allah dž.š. opominje da se vratim na namaz,kao što sam i obećala.Nkon nekoliko dana provedenih u bolnici Almi je dijagnosticirana epilepsija. Napadi su se ponavljali svakih petnaest dana.

Srce mi se paralo dok sam je gledala u grču, nju onako sitnu i nevinu, jer nisam mogla da joj pomognem. Noću bi lijegala uplakana, a ujutro se budila sa teretom i brigom na srcu. Niko nije znao koliko tuge se krije ispod mog plastičnog osmijeha, niko osim Allaha dž.š. Jednog dana nakon teške svađe sa suprugom, stala sam na namaz. Suze su mi padale niz lice dok sam padala na sedždu. Uplakana sam molila Allaha dž.š. da mi oprosti, da mi pomogne i uputi na pravi put. Da mojoj Almi da ozdrvaljenje i da i mom suprugu, kao što je meni, ukaže na pravi put. Osjetila sam veliko olakšanje. Kao da mi je pao kamen sa srca i pored problema ja sam bila sretna.

Danas je prošlo već nekoliko mjeseci od mog prvog stajanja na namaz, od mog povratka Islamu. Hvala Allahu dž.š. klanjam svaki vakat, Alma više nije imala napada, a i moj suprug je odlučio da klanja. Molim Allaha dž.š. da mi pomogne da ustrajem na Njegovom putu, da budem dobra muslimanka, kćerka, majka i supruga. Hvala Allahu dž.š. što me vratio mom Islamu, što mi je olakšao. Zista se čovjek samo na Allaha dž.š. može osloniti i samo od Njega pomoć tražiti.

Sestra D.A. iz Sarajeva