Tekstovi

Treći halifa Allahovog Poslanika sallahu alejhi we sellem je bio Osman ibn Affan radijjallahu anha, Zun-nurejn/vlasnik dva svjetla.

Prozvan je tako zato što je za njega prvo bila udata Rukajja, Poslanikova kći, a nakon njene smrti Poslanik sallallahu alejhi we sellem je za njega udao i svoju drugu kćer, Ummu Kulsum radijjallahu anhum.

Zbog toga Alija radijjallahu anha kaže da će Osman radijjallahu anha po tom imenu biti prozvan na sudnjem danu u posebno odabranoj skupini.[1]

Bio je od prvaka Kurejšija i od ljudi sa kojima se muslimani mogu ponositi.

Među prvima je primio Islam

Allah dželle ša’nuhu mu je dao bogatstvo, pa ga je on trošio onako kako je Allah zadovoljan.

[1]El-Isabe od Ibn Hadžera, 2/455

Osman radijjallahu anha je opremio pola vojske za pohod na Tebuk o svom trošku, ulažući trista deva sa opremom i dajući hiljadu dinara u novcu.

Poslanik sallallahu alejhi we sellem se toj njegovoj darežljivosti toliko zadivio da je čak nakon toga rekao: „Allahu moj, nemoj ovo zaboraviti Osmanu. Osmanu nakon ovoga današnjeg gesta ne može nikakvo djelo naškoditi.“[1]

Također je otkupio jedan bunar i dao ga na korištenje siromasima.

Zbog toga Ebu Hurejre radijallahu anha kaže: „Osman radijallahu anha je sebi od Poslanika sallallahu alejhi we sellem kupio Džennet dva puta: kada je otkupio bunar Ruma i kada je opremio vojsku za pohod na Tebuk“[2]

Bez obzira što je bio izuzetno bogat, nije se odao dunjalučkim uživanjima, pa su ga mogli primjetiti da kajlulu(popodnevni odmor) spava u džamiji na hasuri za vrijeme svog hilafeta.

Kada bi vidjeli tragove tog spavanja na njegovoj koži, neki bi ljudi iz čuđenja tada govorili: „Ovoje vladar pravovjernih.“

To potvrđuje i izreka Hasana, sina Alijinog radijallahu anhum, koji kaže: „Vidio sam Osmana, radijallahu anha kako spava u džamiji pokriven nekim platnom, bez ikakve straže i to u vrijeme dok je bio halifa.“

Također se kaže da je goste ugošćavao sa hranom prinčeva a kasnije bi u kući jeo sirće i maslinovoulje.

[1]El-Hil-je od Ebu Nuajma, 1/59.
[2] El-Hil-jeod Ebu Nuajma, 1/58.

Abdul-Melik ibn Šedad ibn El-Had je rekao: „Prisustvovao sam džumi namazu i vidio sam Osmana kako drži hutbu a na njemu je bilo kruto platno koje nije vrijedilo ni četiri-pet dirhema.“ ¹
Kada bi Osman prilikom boravka na dženazi pogledao u kabur, to bi ga podsjetilo na ahiret i tako jako bi zaplakao da bi mu se brada pokvasila.
Bio je izuzetno pobožan, noći je provodio u ibadetu a mnogo dana je postio. Čak se kaže da je postio svaki drugi dan.
Abdullah ibn Omer radijjallahu anhu smatra da se Kur’anski ajet: „Zar onaj koji noći provodi u ibadet, čini sedždu i na namazu stoji, boji se polaganja računa na Drugom svijetu i nada se milosti svoga Gospodara,..“ odnosi se upravo na Osmana radijallahu anhu.
Za Osmana radijjallahu anhu se kaže da je mogao u jednoj noći proučiti cijeli Kur’an, klanjajući jedan rekat vitr nama.
Za njega to kaže njegova supruga, kao i Abdurrahman Et-Tejmi.²

¹El-Hil-je od Ebu Nujama, 1/60.
²El-Hil-je od Ebu Nujama, 1/58.

Abdullah ibn Omer radijjallahu anhu kaže: „Trojica Kurejšija su uistinu pravi ljudi, najljepšeg morala. Ako ti nešto kažu, u tome te neće slagati, a ako im kažeš oni će ti vjerovati. To su: Ebu Bekr, Osman ibn Affan i Ebu Ubejde ibn El-Džerrah radijjallahu anhum.“[1]

Poslanik sallallahu alejhi we sellem ga je posebno uvažavao i govorio je: „Najstidljiviji i najplemenitiji čovjek u mom ummetu je Osman.“ Osman radijjallahu anhu za sebe kaže: „Tako mi Allaha, nikad nisam učinio zinaluk, ni u džahilijetu ni u Islamu, a kad sam primio Islam to mi je još više povećalo moj stid.“[2]

Kada bi Poslanik sallallahu alejhi we sellem sjedio onda bi mu Ebu Bekr bio s njegove desne strane, Omer s lijeve, a Osman bi sjedio ispred njega. Bio je jedan od Poslanikovih pisara, i nekoliko puta se nalazio u prisustvu Poslanika kada bi mu dolazio vahj. Nakon toga bi mu Poslanik sallallahu alejhi we sellem rekao: „Piši, o Osmane!“

Njega je Poslanik sallallahu alejhi we sellem obradovao sa Džennetom, ubrajao ga među džennetlije i najavio mu šehidsku smrt.

Poslanik sallallahu alejhi we sellem kaže: „Svaki poslanik će u Džennetu imati svoga druga, a moj drug će biti Osman.“[3] [1] El-Hil-je od Ebu Nujama, 1/56.
[2] El-Hil-je od Ebu Nujama, 1/61.
[3] El-Isabe od Ibn Hadžera, 2/455.

Osman je prvi čovjek koji je sa svojom ženom Rukajjom radijjallahu anhum učinio hidžru u Abesiniju

Za vrijeme dogovora na Hudejbiji njega je Poslanik sallallahu alejhi we sellem poslao kao svog izaslanika u Mekku da pregovara.

Kad se proširila vijest o njegovom ubistvu, ashabi su Poslaniku dali prisegu na vjernost i spremnost za borbu. Tada je Poslanik sallallahu alejhi we sellem stavio jednu ruku na drugu i rekao: „Ovo je prisega umjesto Osmana.“

Ebu Musa El-Eš’ari radijjallahu anhu u jednom drugom hadisu pripovjeda da je jednom prilikom bio sa Poslanikom sallallahu alejhi we sellem u jednoj zagrađenoj bašči. Tada je pokucao neki čovjek i tražio odobrenje da uđe. Poslanik mu reče: „Otvori mu vrata i obraduj ga Džennetom, nakon iskušenja koja će ga zadesiti.!“ Kada je otvorio vrata, vidio je Osmana i obavjestio ga je o tome, na šta on reče: „Allah je taj od Koga pomoć tražimo.“[1]

U drugoj predaji stoji da je rekao: „Molim Allaha da mi da sabura!“

Kaže se, kada su ga opkolili ljudi iz Egipta koji su odlučili da ga ubiju, on je rekao: „Zaista mi je ovo Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem ovo najavio i ja ću se strpiti.“[2] [1] El-Hil-je od EbuNijama 1/56.
[2] El-Hil-je od EbuNijama 1/58

Abdurrahman ibn Mehdi kaže: „Osman ima dvije odlike koje nemaju Ebu Bekr i Omer: bio je strpljiv pred svoju smrt sve dok nije bespravno ubijen i njegova zasluga za objedinjavanje ljudi na jedinstven način učenja Kur’ana.“[1]

Postao je halifa nakon ubistva Omera radijjallahu anhu 23. h.g.

Pored ostalih zasluga koje je imao kaže se da je odredio posebnu prostoriju za suđenje, van džamije, jer su dvojica njegovih prethodnika sudili u džamiji.

„Koliko je Osman bio pobožan i uzoran u privatnom svom životu, toliko je slab i popustljiv bio u javnom, državnom. Nije imao ni toliko energije da se odrupre nasrtljivosti svojih rođaka i ličnih prijatelja koji su se pohlepno otimali i preuzimali mjesta najzaslužnijih Muhammedovih sallallahu alejhi we sellem ashaba i vojskovođa.“[2]

Ta njegova blagost i popustljivost je rezultirala time da je postavljao te nasrtljive rođake koji počesto nisu bili sposobni, niti zaslužni za te funkcije.

Dolazile su mu delegacije iz Kufe, Basre i Egipta i tražili od njega da odustane od takvog načina postavljanja namjesnika.

On nije bio u mogućnosti da to sprovede, ali im je obećao da će pokušati popraviti neke stvari.

U tom momentu su neprijatelji islama i muslimana uspjeli ubaciti baklju smutnje među ljude, što je rezultiralo nepovjerenjem među njima.

Nakon toga ovi ljudi su ga opkolili u njegovoj kući i to je potrajalo nekih četrdeset dana nakon čega su provalili u njegovu kuću i ubili ga dok je učio Kur’an.

Od tada je počela smutnja i nesuglasice među muslimanima, što su neprijatelji islama dobro iskoristili, praveći spletke i unoseći razdor među muslimane, čega na žalost i danas imamo.

Kada je Aiša čula za Omerovo radijjallahu anhum ubistvo, rekla je: „Ubili su ga, a on je taj koji je najbolje održavao rodbinske veze i bio je najbogobojazniji.“

[1] El-Hil-je od Ebu Nujama 1/59.
[2] Muhammed a.s. i Kur’an, srt. 235.