Zbog male knjižice postao daija….

Šejh dr. Osman el-Hamis, hafizahullah, kazuje: “Od najčudnijih priča koje sam čuo (o uputi čovjeka), pričao mi je jedan od braće, kaže: “Vidio sam u Londonu starijeg momka iz Libije. Priđem mu, pa mi reče da poslušam njegovo priču kako sam se vratio vjeri. Spomenu mi da on, njegova majka i sestra žive u Londonu. Ostavili Libiju i došli da žive u London i tu ostali mnogo godina. U mojoj kući ne klanja niko osim moja majka. Ja i moja sestra nismo klanjali i ne znamo ništa o namazu. Jedne noći bio sam u kafe-šopu i prepoznao momaka iz Saudije. Počeli samo da razgovaramo i on mi dade malu knjižicu zikrova i dova. Ja u osnovi ne klanjam, pa šta onda da radim sa ovim knjižicama?!

Postidim se od njega i stidljivo uzmem i stavim u svoj džep. Kada sam se vračao kući uzmem knjižicu i stavim je ispod stola u ladicu. Šta će mi to! Poslije dva dana vratim se kući, upalim TV, počnem prebacivati kanal s kanala..ništa me nije zanimalo i ugasim ga. Uzmem novine, internet, ništa. Zatvorim sve, ugasim svijetlo, legnem spavati, ne mogu! Opet upalim TV, novine, internet… ma neće san na oči! I u ovom svom halu se sjetim one knjižice zikrova i dova. Reknem sebi, hajd da vidim šta ima u njoj. Toliko sam je bio zgurao u ladice da sam se umorio dok sam je izvadio. Počnem da čitam, kad u njoj: ko kaže to i to, njemu pripada velika nagrada. Ko kaže, to i to, ima toliku nagradu, dobra djela…. Ono što je čudno jeste da sam ja u tom stanju bio dostigao stepen da mi Allah neće oprostiti moje grijehe zbog moje nepokornosti, nisam imao namaza, ibadeta, nisam poznavao ko je moj Gospodar,..sam sam sebi presudio. Kad umreš, tebi je vatra.

Kada sam počeo čitati knjižicu, kad tamo, oprost grijeha vrlo jednostavno. Knjižica je puno utjecalo na mene. Toliko sam je čitao da je ušlo vrijeme sabah – namaza, a moja majka ustade da klanja sabah – namaz. Prišao samo joj i rekao da želim da klanjam. Reče mi da se okupam. Ja sam se okupao i klanjao namaz. I sve do dan danas redovan sam na namazu.” Prijatelj koji mi je pričao ovu priču kaže da je on sad jedan od najpoznatiji daija (u Londanu). Njegova način pozivanja je da ode na ulicu, zaustavi momka engleza i pita ga: “Gdje je mesdžid?” Kaže mu ovaj: “Šta je mesdžid?!” I počne pričati” I reče mi da na njegovim rukama primi puno osoba islam, pošto ima fin ahlak i priča ono iz srca. Pogledaj ove upute! Mala knjižica, Allah mu je s njom želio hajr.”

Preveo: Amir Duraković