Ashabi – najodabranija generacija – Ebu Ubejde ibn El-Džerrah, radijallahu anhu

„Svaki narod je imao svog povjerenika/emina a povjerenik ovog ummeta je Ebu Ubjede ibn El-Džerrah.“[1]

Njegovo puno ime je Amir ibn Abdullah ibn El-Džerrah iz plemena Kurejš.

Rođen je u Mekki 40 godina prije hidžre.

Jedan je od desetorice ashaba kojima je obećan Džennet (ašere mubeššere).

Bio je od ashaba koji su naučili kompletan Kur’an napamet.

Bio je od prvih sljedbenika Muhammeda sallallahu alejhi we sellem, učesnik u svim bitkama a kasnije poznati vojskovođa.

Jezid ibn Ruman kaže: „Skupa su došli Osman ibn Mez’un, Ubejde ibn El-Haris, Abdurrahman ibn Avf, Ebu Seleme ibn Abdul-Esed i Ebu Ubejde ibn El-Džerrah radijallahu anhum i sreli sa sa Muhammedom sallallahu alejhi we sellem.
On im je izložio Islam i upoznao ih sa njegovim propisima, pa su svi skupa primili Islam.
To je bilo prije nego je Poslanik sallallahu alejhi we sellem počeo podučavati ashabe u Erhamovoj kući.[2]

[1] Buhari, Muslim, Ahmed i drugi.
[2] Sijer e’alamin-nubela od Zehebija, 1/7

Ibn Asakir je rekao : „ Dvojica najpriznatijih i najpametnijih ljudi u plemenu kurejš bili su Ebu Bekr i Ebu Ubejde radijallahu anhum.“[1]

Kada se birao prvi halifa, nakon Poslanikove sallallahu alejhi we sellem smrti, tada je Ebu Bekr radijallahu anhu rekao: „Izaberite jednog od ove dvojice ljudi.“ Pa je pokazao na Omera i Ebu Ubejdu radijallahu anhu.

Međutim, Ebu Ubejde je predložio Ebu Bekra radijallahu anhu za halifu, Znajući njegove kvalitete i sposobnosti.

Amr ibn El-‘As radijallahu anhu je tražio od Poslanika sallallahu alejhi we sellem pomoć u bitci Zatuselasil. On mu je poslao veliku vojsku u kojoj su bili Ebu Bekr i Omer, a za vojskovođu je imenovao Ebu Ubejdu ibn El-Džerrah radijallahu anhum.

U bitci na Uhudu, Poslanik sallallahu alejhi we sellem je bio ranjen. Ebu Ubejde mu je iz lica svojim prednjim zubima izvadio ostatke štita, nakon čega su mu ispali prednji zubi i niko nije imao tako lijepo lice bez prednjih zuba, kao što je imao Ebu Ubejde.

Kada je Omer ibn El-Hattab radijallahu anhu stigao do mjesta Serg, u blizini Tebbuka, čuo je da u Siriji vlada kuga, rekao je: „Ako Umrem a Ebu Ubejde bude živ imenovaću ga za svog nasljednika, pa ako me Allah subhanehu we te ‘Ala upita zašto sam njega imenovao da upravlja Muhammedovim ummetom, reći ću: Zato što sam čuo, Allahovog Poslanika sallallahu alejhi we sellem da kaže: ‘Svaki narod je imao svoga povjerenika/emina, a povjerenik ovog umeta je Ebu Ubejde ibn El-Džerrah’ “

Neki ljudi su na to rekli: „Šta je sa velikanima Kurejša,“ misleći na nasljednike fihra. Zatim je Omer radijallahu anhu rekao: „Ako umrem a Ebu Ubejde ne bude živ, ostaviću za nasljednika Muaza ibn Džebela, pa ako me moj Gospodar za to upita, reći ću: Zato što sam čuo Tvoga Poslanika sallallahu alejhi we sellem da kaže: ‘Zaista će Muaz ibn Džebel biti proživljen prije ostalih učenjaka na udaljenosti pogleda.’ “[2]

Jednom prilikom je Omer radijallahu anhu rekao svome društvu: „Hajde neka svako od vas poželi neku želju.“ Neko od njih je poželio punu kuću zlata, drugi dirhema, treći dijamanata, da ih potroše na Allahovom putu. Tada omer reče: „Ja bih želio imati punu kuću ljudi poput Ebu Ubejde Ibn El-Derraha, Muaza ibn Džebela i Huzejfe, da ih postavim za svoje namjesnike“[3]

[1] El-E’alam od Ziriklija, 3/252.
[2] Ahmed ibn Se’ad, pogledaj Sijer e’alamin-nubela’od Zehebija 1/10.
[3] Hadis je zabilježio Hakim, 3/262 i Ebu Nuajm El-Hil-ji, 1/102.

Huzejfe radijallahu anhu priča da su Poslaniku sallallahu alejhi we sellem došli dvojica biskupa, El-Akib i Es-Sejjid iz Nedžrana i rekli mu: „Pošalji sa nama jednog dobrog povjerljivog čovjeka.“ Tada su ashabi željno isčekivali koga će Poslanik sallallahu alejhi we sellem poslati sa njima, pa Poslanik reče: „Ustani o Ebu Ubejde!“, pa ga je poslao sa njima.[1]

Ebu Ubejde radijallahu anhu se posebno isticao u svojoj skromnosti, blagosti i lijepom ponašanju, tako da je Poslanik sallallahu alejhi we sellem za njega rekao: „Kada bih htio, svakom od vas bih našao mahanu u njegovom ponašanju, osim Ebu Ubejde.“[2]

Poslanik sallallahu alejhi we sellem je jednom prilikom poslao vojsku u pravcu morske obale. Bilo ih je 300 vojnika i za komadanta je postavio Ebu Ubejdu Ibn El-Džerraha. Kada im je ponestalo opskrbe onda je Ebu Ubejde naredio da se sva preostala hrana skupi na jedno mjesto i štedljivo ih je hranio dajući im samo po nekoliko datula, sve dok nisu počeli dobijati samo po jednu datulu dnevno. Jedan čovjek je upitao ashaba koji je bio sa njima: „Pa šta vam je koristila ta jedna datula?“ On odgovori: „To smo najbolje osjetili kada je i toga nestalo.“ Zatim su došli do obale mora. Tu su zatekli veliku ogromnu ribu (kit), Koju je morska voda izbacila na obalu. Ebu Ubejde je prvo rekao: „To je lešina.“ Nakon toga je promjenio mišljenje pa je rekao: „Ne, mi poslanikovi izaslanici i mi smo na Allahovom putu, pa slobodno jedite.“ Oni su se tom ribom hranili 18 dana. Nakon toga je Ebu Ubejde naredio da se njena dva rebra usprave i ispod njih je prošao konjanik, a nije dodirnuo gornju stranu rebra.[3]

[1] Sijeru e’alamin-nubela’ od Zehebija, 1/12.
[2] Hadis je zabilježio Hakim, 3/266 i on je mursel a njegovi prenosioci su pouzdani.
[3] Ovaj slučaj je zabilježio Buharija (2483). Pogledaj Sijer e’alamin-nubela’ od Zehebija, 1/10

Abdullah ibn Mes’ud, r.a., je rekao:
,,Najodabraniji od Poslanikovih ashaba su: Ebu Bekr, Omer i Ebu Ubejde.”

Kada je Omer radijallahu anhu preuzeo hilafet, onda je smijenio Halida ibn Velida
radijallahu anhu i postavio Ebu Ubejdu za glavnog vojskovođu.

Dok su opsjedali Damask Ebu Ubejde reče Halidu: „Hajde, klanjaj kao imam ljudima, ti si preči od mene.”
Halid mu na to reče: „Ne mogu ja biti imam čovjeku za kojeg je Poslanik sallallahu alejhi we sellem rekao:
„Svaki narod je imao svog povjerenika/emina a povjerenik ovog ummeta je Ebu Ubejde ibn El-Džerrah.”

Prenosi se da je Ebu Ubejde radijallahu anhu imao običaj prolaziti kroz kamp svoijh
vojnika i ovako ih savjetovati:
„Mnogo je onih koji svoje odijelo čiste ali vjeru prljaju. Mnogo je onih koji sebe smatraju plemenitim a oni su ustvari poniženi. Svoje stare grijehe čistite činjenjem novih dobrih dijela!”¹

Kada je Omer radijallahu anhu stigao u Šam dočekali su ga ugledni velikodostojnici, a Omer ih upita:
„Gdje je moj brat Ebu Ubejde?”
Oni mu rekoše: „Uskoro će stići.”
Tada je stigao Ebu Ubejde, jašući na devi čiji povodac je bio obični konopac.
Nazvao mu je selam. Kada su se rukovali obojica su zaplakali.
Tada mu je Omer rekao da ga odvede njegovoj kući, a Ebu Ubejde mu reče:
„Što ćeš kod mene, samo da cijediš svoje oči zbog mog stanja.”
Kada je Omer ušao u njegovu kuću nije zatekao ništa osim njegove sablje, štita i sedla.
Tada mu Omer reče:
„Ti si ovdje namjesnik a nemaš ništa u kući, gdje ti je hrana?”
Tada mu Ebu Ubejde iz pocrnjele kofe izvadi nekoliko suhih datula, i reče:
„O vladaru pravovjernih, ovo mi je dovoljno dok sam na dunjaluku.”
Omer je tada zaplakao i rekao:
„Sve nas je dunjaluk promijenio osim tebe, o Ebu Ubejde.”²

Obzirom da je u Šamu 18. godine po Hidžri zavladala velika kuga Omer radijallahu anhu je pokušao da vrati Ebu Ubejdu u Medinu, pa mu je napisao ovakvo pismo:
„Hitno si mi potreban, jer imam problem koji ne mogu bez tebe riješiti, pa požuri da što prije dođeš!”
Kada je Ebu Ubejde pročitao pismo, rekao je: „Ja znam zašto me zove, on želi da ostavi u životu (spasi) onoga ko mora umrijeti.”
Nakon toga mu je odgovorio ovako:
„O vladaru pravovjernih, ja sam razumio šta si sa ovim htio, pa mi halali što ti se ne mogu odazvati. Ja sam sa svojom vojskom i moj život nije ništa vrijedniji od njihovih života.”
Kada je Omer dobio odgovor zaplakao je. Prisutni ga upitaše: „Je li umro Ebu Ubejde?”
On im odgovori: „Nije, ali samo što nije.”

Kada je Ebu Ubejde umro i kuga se tada povukla.
Mervezi kaže: „Prenosi se da je broj Ebu Ubejdine vojske bio trideset i šest hiljada, pa je ostalo samo šest hiljada.“³

Ebu Ubejde je krenuo da obavi namaz u Bejrul-Makdisu, a za svog nasljednika je postavio Muaza ibn Džebela.
Smrt ga je zatekla u blizini mjesta Bejsan u Palestini.
To je bilo 18. po Hidžri i tada je imao pedeset osam godina.⁴

[1] Hadis je zabilježio Ebu Nuajm u El-Hil-ji, 1/102.
[2] Hadis ie zabilježio Ebu Nuajm u El-Hil-ji. 1/102
[3] Sijer e’alamin-nubela’ od Zehebija, 1/19.
[4] Sijer e’alamin-nubela’ od Zehebija, 1/23.