Ashabi – najodabranija generacija – Talha ibn Ubejdullah

„Ko želi da vidi šehida koji hoda na svojim nogama neka pogleda u Talhu ibn Ubejdullaha.“ (hadis)

Talha ibn Ubejdullah ibn Osman, Ebu Muhammed iz plemena Kurejš. Bio je među prvih osam ljudi koji su prigrlili Islam.
Jedan je od desetorice ashaba radijallahu anhu, kojima je Poslanik sallallahu alejhi we sellem obećao Džennet. Takoder je jedan od šestorice članova savjetodavnog vijeća koje je Omer radijallahu anhu imenovao da odaberu halifu poslije njega.
Ibn Asakir za njega kaže da je bio od priznatih ljudi u plemenu Kurejš i od njihovih učenjaka. Isticao se svojom hrabrošću u borbama i bio je vrlo darežljiv, tako da su ga zvali: ”darežljivi Talha“

Imao je razvijenu trgovačku mrežu sa Irakom, tako da je bio medu bogatijim ashabima. Tim svojim imetkom je pomagao mnoge u izdržavanju familije, vraćanju duga i tome slično.
Njega i Ebu Bekra radijallahu anhum, su zvali “dva sudruga”, zato što ih je strogi Nevfel ibn Haris vidio kako skupa izlaze od Poslanika, nakon što je Talha primioIslam, onda je on njih dvojicu skupa svezao užetom.

Talha radijallahu anhu nije učestvovao u bitci na Bedru jer je Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem poslao njega i Seida ibn Zejda u pravcu Šama da prate kada će se vratiti mekanska karavana.
To je bilo desetak dana prije nego je Poslanik sallallahu alejhi we sellem pošao u pravcu Bedra. Oni su stigli do mjesta Havra’ i tu iščekivali nailazak karavane. S obzirom da je karavana promijenila uobičajeni put i otišla zaobilaznim obalskim putem, oni je nisu primjetili, tako da je vijest o njenom kretanju stigla do Poslanika. Kada su Talha i Seid to uvidjeli, požurili su prema Medini, gdje su stigli na dan bitke na Bedru. Oni su krenuli prema Bedru, ali nisu stigli da učestvuju u bici. To im je teško palo, pa im je Poslanik dodijelio dio ratnog plijena.¹
Talha se posebno istakao u bici na Uhudu kada je uporno i hrabro štitio Poslanika sallallahu alejhi we sellem od mušrika koji su htjeli da ga ubiju. Tada se zavjetovao Poslaniku da će ga braniti sve do smrti.
Tom prilikom je zadobio dvadeset i četiri rane, na što je Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem rekao: ,,Talha je zaslužio Džennet.”²

[1]Ovo je spomenuo Ibn Sead u Et-Tabekat, pogledaj Sijer e’alamin-nubela od Zehebija, 1/136.
[2]Tirmizi (3739), Ahmed, 1/165, Hakim 3/374 i drugi.

Džabir radijallahu anhu opisuje dogadaj sa bitke na Uhudu, pa kaže:

-Na jednom mjestu zadesio se Poslanik sallallahu alejhi we sellem sa dvanaestoricom ashaba među kojima je bio i Talha. Kada su ih mušrici opkolili, Poslanik upita: „Ko će da se bori?” Talha reče: „Ja ću.”
Tada jedan drugi ashab reče: „Ne, ja ću se boriti.” Borio se sve dok nije poginuo. Tada se Poslanik sallallahu alejhi we sellem okrenu i ugleda mušrike koji su navaljivali, te opet upita:
„Ko će da se bori?” Talha reče: „Ja ću.” Tada slijedeći ashab reče: „Ne, ja ću se boriti.” I on se borio sve dok nije poginuo. Tako su se borili svi prisutni ashabi dok nisu poginuli. Ostao je sa Poslanikom samo Talha. Poslanik upita: „Ko će se sada
boriti?” Talha reče: „Ja ću.” Tada se Talha hrabro borio poput one jedanaestorice. Kada su mu mušrici odsjekli prste, tada Talha uzviknu: „Uh!” Poslanik mu na to reče: „Da si rekao Bismillah meleki bi te podigli u visinu a ljudi bi to gledali.” Tako je Talha uspio odvratiti mušrike od Poslanika.¹ Prenosi se da mu je ruka, kojom je štitio Poslanika sallallahu alejhi we sellem ostala osušena, pa Kajs kaže: „Vidio sam osušenu Talhinu ruku kojom je štitio Poslanika sallallahu alejhi we sellem na Uhudu.”²

Pored tih teških rana ipak je ostao živ, tako da je mogao učestvovati i u narednim bitkama. Talha radijallahu anhu se ubraja medu najodabranije ashabe koji su zaslużili Džennet i imaju posebnu deredžu šehida.
Na tu ukazuju naredni hadisi: Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem je rekao: „Ko želi da vidi šehida koji hoda na svojim nogama neka pogleda u Talhu ibn Ubejdullaha”
Ebu Hurejre radijallahu anhu pripovijeda da je jednom prilikom Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem bio na brdu Hira, skupa sa Ebu Bekrom, Omerom, Osmanom, Alijom, Talhom i Zubejrom, pa se stijena na kojoj su stajali zatresla.
Tada joj Poslanik reče: „Smiri se, na tebi se ne stoji niko, nego Poslanik, Siddik (istinoljubivi, tj. Ebu Bekr) i šehid.”³

Alija, r.a., je na dan bitke na Džemelu rekao: Čuo sam iz Poslanikovih sallallahu alejhi we sellem usta da je rekao: „Talha i Zubejr su moje komšije u Džennetu.”(slab sened hadisa)⁴

Talha radijallahu anhu je bio vrlo darežljiv čovjek. Jednom prilikom je otkupio jean bunar i zaklao nekoliko deva, te je nahranio narod. Na to mu je Poslanik sallallahu alejhi we sellem rekao: “Ti su velikodušni i darežljivi Talha.”

[1] Nesai, 6/29-30, sa lancem pouzdanih prenosilaca.
[2] Buhari (3724), Ahmed,1/161 i Teberani.
[3] Muslim (2417) i Tirmizi (3698).
[4] Tirmizi (3741), Hakim, 3/364, sa slabim senedom.

Kabisa ibn Džabir kaže :
„Bio sam u društvu Talhe radijallahu anhu pa nisam nikada vidio čovjeka da više dijeli skupocjeni imetak od njega, bez da od njega iko išta
zaišće.”[1]

Čak se kaže da je on otkupio deset zarobjenika na Bedru sa svojim imetkom. Jednom prilikom mu je stigao imetak iz Hadramevta čija vrijednost je bila sedamsto hiljada. Te noći se Talha prevrtao u svojoj postelji ne mogavši zaspati.
Žena ga upita: Šta ti je? On odgovori: Cijelu noć razmišljam kako misli račun polagati onaj čovjek koji zanoći a ovoliki imetak u njegovoj kući? Žena mu na to reče: Pa gdje su ti tvoji ahbabi i prijatelji, kada osvaneš uzmi posude i vagu pa to razdijeli.
On joj na to reče: Allah ti se smilovao, ti si hajirli kći, od hajirli oca. A ona je bila Ummu Kulsum, kći Ebu Bekrova. Kada je Talha osvanuo, uzeo je posude i vagu pa je imetak podijelio među muhadžirima i ensarijama, pa je i Aliji poslao jedan dio.
Nakon toga ga žena upita: A imamo li mi pravo na dio tog imetka? On joj reče: Pa gdje si bila cijeli dan, uzmi ovo što je preostalo i radi s tim šta hoćeš. Ostao je jedan zavežljaj sa hiljadu dirhema.

Talha je ubijen u sukobu na Džemelu 36. h.g. boreći se na strani Aiše radijallahu anha. Ubio ga je Mervan ibn Hakem smatrajući da se time sveti za ubistvo Osmana radijallahu anhu. Kada ga je Alija radijallahu anhu vidio ubijenog, sišao je sa svoje deve obrisao prašinu sa njegovog lica i rekao: “Teško mi je o Talha što te vidim u ovakvom stanju, neka mi Allah bude u pomoći u ovoj mojoj žalosti.” U drugoj predaji stoji da mu je Alija predao rahmet i tada je svome sinu Hasanu rekao: Hasane, kamo sreće da sam umro dvadeset godina prije ovoga dana.”[2] Alija radijallahu anhu je rekao: Obradujte Talhinog ubicu sa džehennemskom vatrom. Zehebi -rahimehullah- kaže: „Ubica Talhe radijallahu anhu je grješan kao što je grješan ubica Alije radijallahu anhu.”[3] Talha radijallahu anhu je ukopan u Basri. Njegova kćerka Aiša ga je vidjela u snu i on joj je rekao da ga premjesti iz tog kabura jer su ga podzemne vode već mnogo uznemiravale. Ona ga je otkopala i premjestila u drugi kabur.
Kada su ga otkopali, vidjeli su da se na njemu ništa nije promjenilo, osim nekoliko dlaka u njegovoj bradi. To je bilo oko trideset godina nakon njegove pogibije.[4]

[1]Ibn Sead u Et-Tabekat i Ebu Nuajm u El-Hil-ji 1/88. Pogledaj Sijer e’alamin-nubela’ od Zehebija, 1/30.
[2]Ova predaja je mursel, ali Hejsemi njen sened ocjenjuje kao jak. Medžme’uz-zevaid,9/150.
[3]Pogledaj Sijer e’alamin-nubela od Zehebija, 1/37.
[4]Pogledaj Sijer e’alamin-nubela od Zehebija, 1/40.