Akida

Ebu Hurejrino (21.p.h.-59. g.h., tj. 602-679.h.g.)[i] ime je Abdrurrahman ibn Sahr Ed-Devsi. Poznat je po nadimku Ebu Hurejre, što znači vlasnik (otac) mačkice i tako ga je nazvao Poslanik, s.a.v.s., zbog mačkice koju je nosio sa sobom. To je ashab koji je bio porijeklom iz Jemena. Odrastao je kao jetim a hidžru u Medinu je učinio kao miskin/siromah. Stigao je u Medinu kada je Muhammed, s.a.v.s., osvojio Hajber, sedme godine po Hidžri.

Ebu Hurejre, r.a., kaže: “Stigao sam u Medinu a Poslanik, s.a.v.s, je bio na Hajberu. Klanjao sam sabah namaz za njegovim zamjenikom Siba’om ibn Urvetom pa je na prvom rekatu učio suru Merjem a na drugom suru Vejlun lilmutaffifin (Teško onima koji pri mjerenju zakidaju). U sebi sam rekao teško mom ocu. Mnogo je ljudi u mom selu koji su varali prilikom vaganja.”[ii]

Od tada pa sve do Poslanikove, s.a.v.s., smrti cijelo vrijeme je Ebu Hurejre proveo skupa sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., što je rezultiralo velikim brojem hadisa koje je od njega prenio. To je cifra od preko pet hiljada hadisa. Inače je stanovao u Poslanikovoj džamiji, tako da je uvijek bio u toku šta se događa u blizini Poslanika. Uz ovo što je napomenuto on kaže: “Moja braća Ensarije su bili zauzeti obrađivanjem zemlje a moja braća muhadžiri su bili zauzeti trgovinom a ja sam uvijek bio iz Poslanika, s.a.v.s., i gladan i žedan. Prisustvovao sam kada su drugi bili odsutni i zapamtio sam ono što su drugi zaboravili.” Također, ga je Poslanik, s.a.v.s., počastio dovom koja je ukabul/primljena a to je da mu Allah, dž.š., podari znanje koje neće nikada zaboraviti. Evo predaje koja to pojašnjava. Zejd ibn Sabit, r.a., je jednom prilikom upitan o nečem pa je rekao: -Idi Ebu Hurejri pa neka ti on na to odgovori. Zaista smo jedne prilike u džamiji sjedili Ebu Hurejre, ja i još jedan čovjek i učili dove. Tada dođe Poslanik, s.a.v.s., i reče nam da učimo dove a on će aminovati. Zajd reče: -Pa smo ja i moj drug učili dovu i Poslanik, s.a.v.s., je aminovao. Nakon toga je Ebu Hurejre, r.a., rekao ovako: -Allahu moj, ja od tebe tražim isto ono što su tražila dvojica mojih drugova, i tražim od Tebe znanje koje se ne zaboravlja! Poslanik, s.a.v.s., je na to rekao: amin. Zejd reče: -Tada smo i nas dvojica rekli: -I mi od Allaha tražimo znanje koje se ne zaboravlja, a Poslanik, s.a.v.s., nam reče: – U tome vas je pretekao mladić iz plemena Devs.”[iii]

Njegovu nadarenost u pamćenju hadisa su posvjedočili mnogi ashabi i priznati tabi’ini. Od njega je hadise prenijelo više od osam stotina osoba. Čak u jednoj predajo stoji da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ebu Hurejre je velika posuda znanja.”[iv]

Ebu Hurejrino dobročinstvo prema majci

Prenosi se da Ebu Hurejre, r.a., nije nikada izišao iz svoje kuće a da nije majku posebno poselamio i zahvalio joj se na brizi oko njega kada je bio malen. Također bi ga ona svakodnevno popratila lijepom roditeljskom dovom i blagoslovom.

Jednom prilikom je Ebu Hurejre, r.a., skupa sa ostalim siromašnim stanovnicima sofe došao kod Poslanika, s.a.v.s., a nije ih natjeralo ništa drugo osim glad. On im je iznio jedan sahan sa datulama i dao svakom čovjeku po dvije datule, rekavši: -Stavite u usta ove dvije datule i to zalijevajte vodom i to će vam biti dovoljno za ovaj dan. Ebu Hurejre, r.a., je jednu datulu pojeo a drugu ostavio, pa ga Poslanik, s.a.v.s., upita: -O Ebu Hurejre, zašto si ostavio tu datulu? On mu reče da je to ostavio za svoju majku, a Poslanik, s.a.v.s., mu reče: -Pojedi je a za tvoju majku ću ti dati druge dvije datule.

[i] Ebu Hurejre, r.a., je rođen 21. godine prije Hidžre a umro je 59. godine po Hidžri, što odgovara da je rođen 602. a umro 679. godine po miladu. El-E’alam od Ziriklija, 3/308 i Sijer e’alamin-nubela’, 2/578.

[ii] Sijer e’alamin-nubela’, 2/588.

[iii] Hakim u Mustedreku, 3/508. i Sijer e’alamin-nubela’, 2/578.

[iv] Hakim u Mustedreku, sa slabim senedom.