Naučna otkrića u Kur’anu: Daktiloskopija – metoda za utvrđivanje identiteta / Geološka funkcija planina
Daktiloskopija – metoda za utvrđivanje identiteta
U Kur’anu stoji da je Allahu lako oživeti čoveka posle smrti, ali se posebno ističe pojam otisaka prstiju: „Zar čovek misli da njegove kosti nećemo da sakupimo?! Hoćemo, Mi možemo da stvorimo jagodice prsta njegovih ponovo.ˮ (Kur’an 75:3-4) Isticanje jagodica prstiju ima veoma posebno značenje[1], zato što svaki pojedinac ima jedinstvene otiske prstiju.[2] Svaki čovek koji je ikada živeo na Zemlji ima jedinstvene otiske prstiju, pa čak i identični blizanci koji dele potpuno isti DNK, imaju različite otiske prstiju.[3] Otisci prstiju se formiraju pre rođenja i ne menjaju se do kraja života osim ako se ne pojavi trajni ožiljak. Zato se otisci prstiju smatraju veoma važnim dokazom identiteta i jedinstvenom karakteristikom osobe kojoj pripadaju.
Nauka o otiscima prstiju koristi se kao nepogrešiv metod određivanja identiteta. Ali, važno je napomenuti da je ova odlika otisaka prstiju otkrivena tek krajem 19. veka, pre toga ljudi su ih smatrali običnim linijama bez ikakve svrhe niti značenja. Međutim, u Kur’anu Allah ističe jagodice prstiju, što u to doba nikom nije privuklo pažnju, ali Allah nas poziva da shvatimo koliko su one važne, što smo tek danas shvatili.
[1] Pouzdanost tehnike utvrđivanja identiteta putem otisaka prstiju potvrđena je van svake sumnje i pravno je priznat metod. Nijedna savremena tehnologija utvrđivanja identiteta nije tako efikasna kao otisci prstiju. Utvrđivanje identiteta putem otisaka prstiju se koristi u pravnim procesima u poslednjih stotinu godina i međunarodno je priznat metod. U svojoj knjizi „Tehnika otisaka prstiju“ Andre A. Moensens analizira kako svaki čovek ima jedinstvene otiske prstiju: „Nijedan set otisaka prstiju druge osobe nikada se nije sasvim poklopio sa setom otisaka druge osobe.ˮ Videti: „Da li je identifikacija putem otisaka prstiju nauka?ˮ www.forensic-evidence.com/site/ID/ID00004_2.html#ID1
[2] Svako, uključujući i jednojajčane blizance, ima jedinstvene otiske prstiju. Drugim rečima identitet svakog čoveka kodiran je u njegovim otiscima prstiju. Ovaj sistem kodiranja mogao bi se uporediti sa današnjim bar-kodovima.
[3] Posetite: www.ridgesandfurrows.homestead.com/fingerprint.html
____________________________________________
Naučna otkrića u Kur’anu: Geološka funkcija planina
Kur’an takođe skreće pažnju na veoma važnu geološku funkciju planina: „Mi smo po Zemlji nepomične planine razmestili da ih ona ne potresa…ˮ (Kur’an, 21:31) U ovom ajetu stoji da planine postoje da bi sprečile potrese Zemljine površine. Niko nije znao za ovo u vreme kada je Kur’an objavljen. Zapravo, tek nedavno je to otkriveno zahvaljujući modernim geološkim istraživanjima. Ranije se mislilo da su planine tek velike izbočine na površini zemlje. Međutim, naučnici su shvatili da nije tako jer se ispostavilo da takozvani koreni planina protežu unutar zemlje nekih 10 do 15 puta više od njihove visine iznad zemljine površine. Ovim planine igraju sličnu ulogu poput koca kojim je pričvršćen šator.
Na primer Mont Everest, koji dostiže visinu od 9 km iznad površine zemlje, ima koren koji se proteže do čak 125 km pod zemljom. Planine su rezultat kretanja i sudaranja masivnih tektonskih ploča. Kada se dve ploče sudare, ona jača se podvuče pod drugu, dok se ona odozgo iskrivi i formira planinu. Ploča koja je ispod nastavlja da ide na dole, unutar zemlje. Zato jedan deo planina postoji ispod zemljine površine koji je ponekad veliki koliko i njihova visina iznad zemljine površine. U naučnom tekstu struktura planina opisana je na sledeći način:[1] „Gde su kontinenti zgušeniji, kao što je to slučaj sa planinskim vencima, zemljina kora tone dublje.ˮ[2] Doktor Frenk Pres, bivši predsednik Američke Akademije nauka, kaže u svojoj knjizi Zemlja da su planine kao koci zakopani duboko ispod površine zemlje.[3]
U drugim ajetima uloga planina poredi se sa ulogom kočeva (stupova): „Zar Zemlju kolevkom nismo učinili, i planine kao klinove?ˮ (Kur’an 78:6-7)
U drugom ajetu stoji da je Allah „planine nepomičnim učinio.ˮ (Kur’an 79:32) Arapska reč arsahaa ovde ima značenje „ukoreniti, učvrstiti, pričvrstiti za zemljuˮ. Slično tome, planine se šire površinom zemlje i povezuju sloj ispod i na površini zemlje i tako, učvršćujući zemljinu koru sprečavaju klizanje iznad sloja magme ili među samim slojevima. Ukratko, planine možemo uporediti sa ekserima koji pričvršćuju komade drveta. U nauci se ovaj efekat naziva izostazija. Izostazija je stanje ravnoteže masa, blokova Zemljine kore, u odnosu na potkorne fluidalne mase po kojima pluta.
Mada planine gube masu usled erozije ili gubitka tla ili usled topljenja glečera, mogu dobiti na masi formacijom glečera, eksplozijama vulkana ili stvaranjem tla. Tako da, kada planine postaju lakše, podiže ih na gore sila koju stvaraju tečnosti. S druge strane, kada postaju teže, utišnjuju se u zemljinu koru zahvaljujući sili gravitacije. Ravnotežu između ove dve sile stvara izostazija. Ova odlika planina opisana je u nauci; G. B. Eri je 1855. kazao da bi zemljina kora mogla da se uporedi sa balvanima koji plutaju po vodi. Deblji komadi plutaju više iznad površine vode nego tanji komadi.
Slično tome, deblji delovi zemljine kore će plutati na tečnom ili plastičnom substratu koji poseduje veću gustinu. Eri je tvrdio da planine imaju dublje korene sačinjene od stena manje gustine, što ravnice nemaju. Četiri godine pošto je Eri objavio svoj rad, DŽ. H. Prat je izneo drugačiju hipotezu. Prema toj hipotezi, stene ispod planina imaju manju gustinu jer su njihovi „koreniˮ duži odnosno dublji u odnosu na one ispod ravnica. I Erijeva i Pratova hipoteza ukazuju na to da se nejednakosti na Zemljinoj površini mogu izbalansirati zahvaljujući različitoj gustini stena ispod planina i ravnica. Ovo stanje ravnoteže naziva se izostazijom.[4] Danas znamo da je nejednaka površina Zemlje izrezbarena dubokim brazdama i podeljena na ploče koje plutaju iznad istopljene lave.
Pošto se Zemlja veoma brzo okreće oko sopstvene ose, da planine nemaju taj fiksirajući efekat, zemljine ploče bi se pomerale. U tom slučaju, tlo se ne bi nakupljalo na površini zemlje, voda se ne bi zadržavala u tlu, biljke ne bi mogle da rastu, a putevi i kuće se ne bi mogli graditi. Ukratko, život na Zemlji bio bi nemoguć. Međutim, zahvaljujući Allahovoj milosti, planine imaju ulogu eksera, kočeva, i sprečavaju pomeranje zemljine površine. Ova veoma važna uloga planina, otkrivena zahvaljujući modernom seizmičkom i geološkom istraživanju, spomenuta je u Kur’anu pre nekoliko vekova i to je dokaz Allahove velike mudrosti pri stvaranju sveta: „Stvorio je nebesa koja vi vidite bez stubova, a po Zemlji je stabilne planine postavio da se zajedno sa vama ne potresa.ˮ (Kur’an, 31:10)
Fusnote:
[1] Allyn and Bacon General Science by Robert Gardner, Samuel F. Howe, Carolyn Sheets Brockway (1985) str. 305.
[2] Profesor Siaveda, svetski priznat podvodni geolog na sledeći način je prokomentarisao činjenicu da planine imaju nešto što bismo mogli nazvati korenima koji ih pričvršćuju za površinu zemlje: „Osnovna razlika između sredozemnih planina i okeanskih planina je u materijalu od kojeg su sačinjene… Ali njihova zajednička osobina je posedovanje „korenaˮ kojim su pričvršene za površinu zemlje. Kod sredozemnih planina matrerijal slabe gustine se prostire ispod površine zemlje poput korena. Kod okeanskih planina, takođe postoji taj isti materijal koji vrši funkciju korena… Stoga, svrha korena je da podupiru planine prema Arhimedovom zakonu.
[3] Frank Press, Raymond Siever, Earth, 3rd ed San Francisco; W H, Freeman & Company, 1982.
[4] MJ Selby, Earth’s Changing Surface, Oxford: Clarendon Press, 1985, p. 32.
Iz knjige: “Moja velika ljubav prema Isusu me je dovela do Islama.” Preuzeto sa stranice: www.spasenje.com/
Ukoliko pronađete gramatičku grešku, OZNAČITE TEKST i prijavite tako što ćete pritisnuti Ctrl+Enter kada je tekst označen.
