Dva mladića iz Medine

Dva mladića iz Medine el Munewere, otputovali su u Tursku kako bi se opustili uživajući u opijanju i drugim haramima. Stigavši u Istanbul, odmah kupiše velike količine alkohola, zaustaviše taxi, te se zaputiše ka hotelu koji su od ranije rezervisali. Dok su se prijavljivali na recepciji hotela, recepcionar ih upita odakle su, na šta jedan od njih odgovori da su iz Medine. Čuvši to, recepcionaru bi jako drago što gleda u ljude iz Medine, te im dade apartman s lijepim pogledom po cijeni obične sobe. Mladići su se zahvalili i otišli u svoju sobu. Cijelu noć probdjeli su pijući alkohol, a zatim su zaspali.

Jednog od njih probudi kucanje na vrata… Pogleda na sat i vidje da je 4:30 h ujutro. Otvori vrata i ugleda onog recepcionara koji mu reče: “Rekavši imamu našeg hotelskog mesdžida za vas dvojicu medinelija, koji ste odsjeli u našem hotelu, odbio je da nam klanja sabah-namaz. Svi čekamo da neko od vas dođe i klanja nam kao imam. Požurite, čekamo vas!” Mladić se zaprepastio ovim što je čuo, te je odmah probudio svoga prijatelja upitavši ga zna li išta od Kur’ana napamet… Prijatelj mu je kazao da on ne može ni stajati na nogama, pa kako bi tek mogao stajati u namazu…

Sjeli su i počeli razmišljati šta da rade, kada se ponovo začulo kucanje na vratima njihove sobe. Otvorili su i ponovo ugledali recepcionara koji ih je upozorio da vrijeme polahko ističe i zamolio ih da požure. Mladići se istuširasš nabrzinu, te siđose do mesdžida koji je bio pun ljudi, kao da je džuma-namaz. Jedan od njih stade pred džemat i izgovori: “Allahu ekber!” Nakon toga počeo je da uči suru Fatiha… Kada je proučio: “Elhamdulillahi Rabbil-Alemin”, svi u mesdžidu su počeil plakati. Plakali su i njih dvojica. Na oba rekata sabah-namaza učio je suru “Kul huwallahu ehad”, jer je samo nju znao!

Nakon namaza, svi ljudi iz mesdžida su im prišli selameći se s njima i grleći ih. Ovaj događaj je promijenio živote ove dvojice mladića. Ostavili su griješenje, i vratili se praktikovanju vjere. Jedan od njih je danas poznati daija!

Kolika je samo Allahova milost prema Njegovim stvorenjima? Kada je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, na mi’radžu došao do Sidretul-Munteha, pao je Gospodaru na sedždu, na kojoj Ga je hvalio i zahvaljivao Mu se, toliko, da mu se Allah obratio i rekao: “O Muhammede, digni svoju glavu, traži što hoćeš – daće ti se!” Ne zaboravi dragi moj brate i sestro, da naš plemeniti Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, u ovakvim situacijama nije mislio samo na sebe, već na tebe i na mene, tražeći od Gospodara svjetova milost i oprost za nas.

Ova priča je dokaz Allahove milosti prema nama!

Haris Hećimović, prof.