Kad se srce otvori

Danas, poslije sabaha, prišao mi je jedan Arap, taksist, kojeg poznajem, i rekao da mi želi nešto ispričati pošto sam ja iz Bosne. Počeo je kazivati kako je sinoć povezao jednu ženu i tek što su krenuli, u njegovom taksiju počeo je učiti akšamski ezan, pa je žena upitala da li je musliman i kazala mu da je i ona muslimanka iz Bosne. Tokom vožnje malo su pričali o dunjalučkim stvarima, a pošto je između akšama i jacije vrlo malo vremena, a relacija kojom treba da je vozi traje više od jednog sata, on se uplašio da mu može proći vrijeme akšama pa je nju upitao da li ima nešto protiv da on klanja na jednom parkingu.

Ona se složila i on je klanjao pored auta, a ona je ostala u autu. Kad se vratio u auto, imao je šta vidjeti: ona je tako plakala da nikad nije vidio da neko tako plače. Kada ju je upitao zašto plače, rekla mu je da nikad nije klanjala, da je roditelji nisu učili niti islamski odgajali, a uvijek je nešto osjećala prema tome. Tada joj je on rekao da ćemo mi iz džemata biti sretni da joj pomognemo u tome.

Subhanallah! Šta reći!? Blago onome čije srce nije zamrlo, u kojem još ima ljubavi za Allahovu vjeru!

Senad Topčagić – USA