Preživio sam udar voza

Srce je pronašlo smiraj

Bio sam jedan od najgorih mladića u gradu. Nisam odrastao u muslimanskoj porodici, nego u komunističkoj. Nisam pohađao mekteb niti sam imao doticaja sa islamom. Lutao sam, tražio sebe, falio mi je duševni mir, pokušavao sam sve, ali ga nisam mogao naći. Jednog jutra probudio sam se i sjeo u auto da bih sestri odnio ručak, i dok sam prelazio prugu, udario me je voz. Allahovom voljom, ni ogrebotine nisam imao, ali sam se jako uplašio.

Te iste noći otvorio sam YouTube kako bih sebi pustio muziku i vidio sam nešto neobično – predavanje šejha Hajrudina Ahmetovića “Prva noć u kaburu”. Zanimalo me je šta je to i odlučio sam pogledati. Odgledao sam cijelo predavanje i prestravio sam se dok sam se preispitivao kakav sam bio, u svemu lošem sam se nalazio. Bio je četvrtak i te noći odlučio sam da ću sutra (petak) otići na džuma-namaz. Otišao sam, i kada sam spustio svoje čelo na sedždu, moja se duša ispunila, poslije namaza strah je iščezao, ništa što je bilo povezano sa dunjalukom više mi nije zadavalo strah. Tog istog dana odlučio sam da okrećem novi list u životu.

I tako sam postupio, naučio sam klanjati tako što sam na internetu pronašao kako se namaz obavlja. Pomogla su mi dosta i braća iz “Pozitive” Banovići, davali su mi podršku, bili uz mene kad je teško, a sada, elhamdulillah, već nekoliko godina ne propuštam namaz, Allahu sam se vratio, iskreno se pokajao za prošlost, ostavio sve što je zabranjeno, a počeo praktikovati sunnet.  Svom srcu našao sam smiraj, elhamdulillah.

Tekst poslao brat E. B.