Čuda su jedan dio dokaza nečijeg poslanstva

Ukoliko neko pita: „Zar i razni sihirbazi, čarobnjaci, prevaranti, ne čine čuda?“, odgovor je: „Ko god se poziva na Allaha, da je Njegov poslanik, i pritom čini nešto što ljudima izgleda kao čuda – nužno je da ga Allah jasno razotkrije, i nikako da ga pomogne i podari mu uspeh. Dok, ako ne tvrdi za sebe da je Božiji glasnik, ako ne tvrdi da su ta čuda dokaz njegovog poslanstva, nije nužno da bude razotkrivena njegova varka.”

Nemoguće je da Bog ostavi čoveka da tvrdi da je Njegov poslanik, i da dolazi sa čudima bez da ga Allah raskrinka, a kamoli da još biva potpomognut, da na kraju zavlada, pobedi sve neprijatelje njegove misije, i njegova se misija raširi, i časno umre, kao što se desilo sa Muhammedom, poslednjim Božijim poslanikom, koji je pozivao u čisti potpuno logični monoteizam, bio potpomognut, pobedio sve neprijatelje, njegova se misija raširila po celom svetu, ostavio ispravno odgojene učenike koji su nastavili njegovu misiju, i časno umro u naručju svoje supruge Aiše, sa poslednjim rečima podignutog prsta: “Selim se u najuzvišenije društvo, u najuzvišenije društvo, u najuzvišenije društvo.”

Da se tako desi sa lažnim poslanikom značilo bi da Bog odvodi ljude u zabludu, kao što je nemoguće da nam dao razumske aksiome i čula koja nam lažno predstavljaju stvari i iskrivljuju istinu, jer sve to nužno skrnavi apsolutnu mudrost, pravdu i milost Gospodara, od Čijih imena je i el-Hadi – Onaj Koji upućuje na pravi put, a ne onaj koji upućuje u zabludu. Dakle, ko kaže da Allah dopušta nekome da se pripisuje Njemu i dolazi sa čudima bez da bude raskrinkan objektivnim dokazima, mora isto reći i za ostale izvore ljudske spoznaje istine i stvarnosti, tj. da je moguće da razumski aksiomi i ljudska čula oduvijek čovječanstvo odvode u zabludu i ne predstavljaju istinu. Kada to ustvrdi, samim time poništava i svoju prvobitnu tvrdnju, jer ako ne može biti siguran u razumske aksiome, kako će biti siguran u svoju tvrdnju koja je nedokazana teorema?

Ersan Grahovac