Osjećala sam odvratnost prema ibadetima i namazu

Cijelog života željela sam da naučim klanjati, ali niko nije znao da mi prenese znanje, a ja nisam mogla da shvatim. Sada znam i zašto jer u tom vremenu još uputa nije bila došla do mene. Uglavnom, razlog mog povratka Allahu je sihr. Dugo vremena sam osjećala simptome, ali nikom se nisam obraćala za pomoć, do momenta kad sam počela gubiti tlo pod nogama, nisam mogla sebi pomoći. Znate kako ide: tuga, očaj, beznađe, strahovi, gubiš sve i ništa ti ne ide. Otišla sam na rukju i odmah dobila terapiju šta sve treba da obavljam. Držala sam taj komad papira i ono što mi je odvuklo pažnju jeste pet dnevnih namaza.

Odjednom više ta želja da klanjam nije bila toliko jaka, sad je sve već bilo borba, pitanja u glavi su se otvarala, nisam znala kako da se nosim sa novonastalom situacijom. Došla sam kući i tad je krenula moja prava borba. Odmah sam počela klanjati i relativno brzo sam sve napamet naučila. Ne zato što sam željela, nego jer sam morala. U glavi mi je uvijek bila prisutna misao da neću ozdraviti ako ostavim namaz. Tjerala sam dušu na pokornost, a ona je doslovno plakala. Svi moji problemi odranije sada su bili veći. Uz mene su od početka bili moji roditelji i brat, društvo sam počela gubiti mnogo ranije. Kad razmišljam o svemu, mislim da me dugo vremena Allah spremao za ovaj put.

Uvečer bih odlazila na spavanje misleći da će sutra biti bolje, a sutra se samo nastavljalo, bila sam umorna od osjećaja da ne prolazi. Neću mnogo pričati o simptomima koji su me pratili, ne želim da pokvarim suštinu, zato što želim da s vama podijelim nadu. Koliko god tamna noć bila, jednom mora svanuti, i stvarno je tako. Na dnu sam bila bez nade da će ikad biti bolje i da ću ikad više biti kao što sam bila. Željela sam da mijenjam svoj život, ali nisam znala od čega da krenem. Prvi put u životu bila sam tako bespomoćna, bila sam mnogo slaba s vjerom.

Osjećala sam odvratnost prema ibadetima i namazu, ali nisam mogla ostaviti jer sam znala da je to jedini način da izađem iz tog stanja. To je trenutak kad shvatiš da si sam s Allahom i da ti niko ne može biti od pomoći osim Allaha. Estagfirullah, u početku je moj plan bio da se riješim problema, pa ću s namazom kako je meni lahko. Allahov plan je bio da me učvrsti na Svom putu. Mjeseci su prolazili, čitala sam Kur’an, istraživala sam o islamu, o propisima. Allah mi je dozvolio da upoznam islam i da upoznam Allaha kroz Kur’an. Prestala sam da pričam s ljudima o svojim problemima. Sada je za moje suze i muku znao samo Allah. Kad god bi me dunjaluk rastužio, trčala sam na namaz da s Njim podijelim taj osjećaj. Ono što je mene oduševilo jeste: kad god Allahu isplačem neki problem, taj problem nestane ili se umanji. Kad god Allaha zamolim za nešto, dobijem ili to ili bolje, Allahu ekber!

Vidjela sam na sebi vremenom mnogo pozitivnih promjena i dobrih navika. Više nisam željela da mijenjam svoj život, željela sam da ga zadržim. Ovo je put koji je Allah odabrao za mene i hvala Allahu, mogu samo da budem zahvalna. Da sam ja mogla da vidim sve dobro ove upute, sigurno bih i sama izabrala ovaj put, Allah zna najbolje, Njegovi planovi su uvijek bolji. Molim Allaha da mi podari samo ono u čemu ću imati Njegovo zadovoljstvo, milost i oprost i da me udalji od griješenja. I dalje želim da ozdravim, ali ne požurujem, neka bude kada Allah odredi.

Sestra I. L.