Ispovjest Srpkinja koje su prešle u islam! (VIDEO)

Snežanu Huriju Nikolić iz Smederevske Palanke su svi osim majke odbacili, rekavši da je sramota čitave familije, ali nju to nije
obeshrabrilo u namjeri da pređe u islamsku vjeru, i iako sada živi sama u iznajmljenom stanu, ona i dalje nastoji da bude primjer mladima koji žele da promjene svoju vjeru.

Snežana Hurija Nikolić iz Smederevske Palanke, koja je preuzela islamsku vjeru i tvrdi da je postila Ramazan i pre nego što je postala muslimanka, potresla je prethodnih dana Srbiju.

– Osjećala sam se moćno u trenucima posta – kaže Hurija i dodaje da je Šehade naučila kroz igru sa drugaricama, a kasnije, nakon Osnovne škole iz velike ljubavi i radoznalosti naučila je i ostale stihove iz Kurana.

Njena majka je prihvatila njenu odluku, ali nije htjela da prihvati da stavi maramu na glavu.Šehade je izgovorila u Altun Alem džamiji pred hafizom Irfan el. Malićem, i uprkos protivljenju njene majke, ubrzo je upotpunila svoju vjeru stavljanjem hidžaba na glavu.

Osim majke, ostatak njene porodice je se odrekao, jer smatrajući da je porušila manastir i da je bruka za čitavu familiju.

– Iako sada živim sama u iznajmljenom stanu, nisam odustala, snaga imana i ljubavi prema islamu me vodi da i dalje budem primjer mladim osobama – kaže ona.

Njena poruka u emisiji “Ženski muhabet” u kojoj je gostovala, je upućena roditeljima koji brane svojim kćerkama da nose hidžab i glasi: Pokrivanje nije smetnja, ono je zašitita koja poboljšava odnos među ljudima i zbližava ih.

(Telegraf.rs)
___________________________

Dragana J. (30) rodom iz Novog Pazara imala je 25 godina kada je primila islam. Kaže, nije ni sanjala da će zbog ljubavi postati Almira. Ali takve stvari se i ne planiraju… Zar ne? One se jednostavno dese. To kako su otac, majka i brat reagovali na njen izbor i na koliko je prepreka nailazila dok se nije izborila da danas bude srećna i voljena žena sa troje predivne, zdrave i vesele dece, dodaje, samo ona zna.
Tako želi i da ostane.

I mi to poštujemo. S Almirom se nalazimo u jednom prestoničkom kafiću. Podne je, stolovi usijani k’o tepsije, u susret nam ide (kako je od milošte zovu) Alma u klasičnoj islamskoj feredži od crne čoje. Široki, dugi rukavi nonšalantno joj „igraju“ oko zglobova, dok je jaka kragna, čini nam se, bar onako na prvi pogled, steže oko tankog vrata.

Pitamo je da li joj je vruće?

Ona se osmehuje, otvarajući priču zbog koje smo se i našli. Da, pričaćemo o feredži.

– Nimalo… Znala sam da će to biti prvo što ćete me pitati. Znate, razmišljala sam celu noć o našem susretu – odgovara u stopu, neposredna i moramo dodati, neuobičajeno za gradsku sredinu – smirena i zadovoljna Almira.

– Negde oko tri ujutru rešila sam da vas ne maltretiram dosadnim i hiljadu puta ispričanim pričama o istorijatu feredže. Pričaću vam o sebi… – priča Alma uz osmeh nastavljajući – Apsolutno nije važno koje sam vere bila pre primanja islama. Bila sam devojka u pravom smislu te reči već sa 14 godina. Prvi put sam primetila poglede dečaka… I oni su u tom nekom dobu mene počeli da privlače. Nikada nisam bila stidljiva.

Umela sam iskreno da volim i na to sam ponosna.

Bilo je to doba kada se prvi put ozbiljno zaljubila.

– Nije važno kako se zvao… Slomio mi je srce i dugo sam posle njega bila sama. Razumeće me sve žene koje su nekada volele. Znate i vi onaj osećaj kao da vam je neko iščupao nešto iz grudi, pa as na tom mestu boli tako jako da ponekad mislite da nećete osvanuti! U ono vreme, bilo je dana kada sam bila gotovo sigurna da ga nikada neću zaboraviti.

Ono što je Almi tada najviše smetalo bilo je saletanje drugih momaka…

– Allah me je stvorio ovakvu kakva sam… Kažu da sam zgodna žena, a nije moje da se protivim (smeh)… Šta god da sam obukla, privlačila bih pažnju. U farmerkama su podjednako zurili u mene, kao i kada bih obukla najobičniju majicu i pantalone – iskrena je naša sagovornica prelazeći lagano da deo života u kojem je srela čoveka svog života.

– Mustafu sam upoznala u 24. Godini. Bio je to jedan od onih susreta koji se dešavaju jednom čoveku među milion njih… Vidim kako me sumnjičavo gledate, ali takve stvari ne mogu rečima da se objasne. Znala sam da je on taj i da ću primiti zbog njega islam i, ako treba suprotstaviti se celom svetu.

Feredžu je prvi put obukla u 25. Kaže, to se jednostavno podrazumevalo. Tako je htela porodica njenog Mustafe, ali i ona!

– Gledala sam kako su je dostojanstveno nosile Mustafina majka i sestre, i verujte mi i sama sam poželela da je obučem. Iskreno… I danas, posle pet godina mogu da vam kažem da žena ne zna šta znači biti poštovan i dostojanstven dok ne odene feredžu! Nema onih ponižavajućih pogleda muškaraca od deset do osamdeset godina, zbog kojih sam milion puta prevrnula očima…- zastajkuje za trenutak Alma značajno nas gledajući da bi nastavila:

– Znate, ipak je najlepše u svemu to što znate da je sve ono što imate rezervisano ne samo za jednog muškarca već i samo za njegove oči i poglede! Od toga jednostavno nema lepšeg osećaja! Mislim da ne moram da vam dodam da Mustafa uopšte nije morao da me ubeđuje da obučem feredžu. Da mi njegovi nisu tražili, to bih naposletku uradila sama! – kategorična je Almira koja dodaje da je mnogo samouverenija i opuštenija otkad se oblači po islamskim običajima.

Ne možemo da je ne pitamo da li muškarci razlikuju koliko koja žena ima godina kada su u potpunosti zabrađene?

– To me često pitaju drugarice drugih veroispovesti… Kako da ne! (smeh)… Dovoljan je jedan pogled na ženu da vam bez problema kažu koliko ima godina, kakva je… Ma, sve! – odgovara ona ostavljajući jednu kako kaže romantičnu priču za kraj razgovora s nama.

– Niko nikoga ne može da natera da nosi feredžu. Iako islam ne dozvoljava ženama da idu sa otkrivenim telom, sve je naposletku na vama. U životu je stvarno sve stvar izbora! – završava priču s nama Alma.
Posmatramo je dok se udaljava… Ne da bismo popili kafu do kraja, nego da bismo videli da li se neko okrenuo za Almom.

Šta vi mislite?

(Izvor: telegraf.rs)