Stupila sam u brak sa čovekom islamske vere, ali to nije bio razlog zašto sam prešla na islam. Od njega sam videla da klanja, svidelo mi se, izgledalo mi je tako lepo. On mi nikada nije pričao o islamu, ništa što se vere tiče nismo mnogo pričali. Valjda je hteo da sama od sebe odlučim i osetim. Ja bih se uvek pomolila ujutru i uveče sa “Oče naš” jer to sam od malena naučena. Kući imam baku koja je itekako veliki vernik, hrišćanka adventista je i ona i njena majka, tako da sam uvek čula božiju reč u kući ali nisam primenjivala. Zvala me je uvek sa njom u crkvu ali nije me vuklo, a nisam želela da radim ono što ne osetim. Život me je vukao na drugu stranu, kojim nikako ne mogu da se hvalim.

Počela sam da izlazim, počela sam da budem sklona porocima. Svašta je moglo da mi se desi, strašne stvari. Onda sam pre godinu dana počela sama da istražujem islam. Čitala sam, pratila, upoređivala i osetila sam da me zanima, privlačilo me je, a ja sam neko ko ne čita baš mnogo, skoro ništa mi ne privlači pažnju, a ovo me je privuklo. Sećam se kad sam počela da klanjam i ispovedam se Allahu onako sama u sobi. Toliko sam plakala, jecala, osećala sam veliko kajanje za sve što sam uradila. Mislila sam da mi nema oprosta, ja samoj sebi nisam praštala. Imala sam dosta operacija, ranije sam plakala i pitala se: zašto Bože meni, zašto ja? a danas kažem: Hvala Ti Bože za svako “zlo” jer polako mi se pokazuje zašto se sve dešavalo.

Velika je promena, uviđam mnogo stvari, što više učim sve mi je jasnije. Ne mogu još sebi da oprostim toliko stvari koje učinih bez da znam koje su posledice. Sada je sve drugačije, život je drugačiji, osetim koliko me dragi Bog voli, koliko mi je pomogao, koliko me je puta spasio. Još uvek padam u iskušenja ali sada ih vidim pa mogu da ih sprečim, Allah mi je dao razum, mudrost, a ranije kao da sam bila slepa. Što se okoline tiče, malo njih zna jer ne bih volela da mi neko kaže nešto protiv, mnogo bi me povredilo a još nisam toliko naučila da bih imala argumenata da odbranim Islam, i takođe da i njih uputim u isti.

Za sada je to još uvijek moja privatnost. Ne želim da me ismeva onaj koji ne zna uputu a ja da ućutim, a isto tako ne bih želela da nikoga uvredim. Nisam još spremna da objavim svima, mada bih jako volela, jedva čekam taj dan. Jedva čekam da svima podelim reč Božiju iz Kur’ana. Voljela bih i da je znam napamet. U islamu si najbliži Bogu, osećaš koliko te Bog voli i koliko ti njega voliš. Osećaš sve što Bog radi za tebe, to je ono što sam najviše osetila. Hvala ti Allahu za sve.