Tek kada sam se udala otkrila sam da muž ne klanja

Ja sam stavila hidžab sa 19 godina, iako je želja za pokrivanjem još od prvog razreda osnovne škole tinjala u meni…Elhamdulillah, dočekala sam taj trenutak sa velikom podrškom svoje porodice. S obzirom da nisam krenula na fakultet, a moje prijateljice jesu, izgubila sam kontakt sa skoro svima i to me je još više povezalo sa Kur’anom, namazom i džamijom. Jačala sam na tom polju života, vraćala se i kajala Allahu za sve, do tada pogresno, u mom životu. Tražila sam od Uzvišenog da osnujem svoju porodicu sa insanom koji je blizak Allahu i da započnem novo poglavlje života.

Bila je subota kad me je pozvala stara prijateljica, sa kojom se nisam dugo čula, a bile smo kroz školovanje jako bliske. Pitala me o životu, te sam joj rekla i da sam stavila hidžab, da sada imam neke nove i ljepše poglede na život. Obradovala se i rekla da me je nazvala sa nekim posebnim razlogom. Pitala me je da li želim da se upoznam sa njenim rođakom. Fin i drag insan, iz vjerničke porodice. Ne znajući propise, pristala sam. Nedjelja, dolazi moja prijateljica sa rođakom i mi se upoznajemo. Na prvu je djelovao iskreno i duhovito. Ja sam šerijatske propise znala samo površno, ali dovoljno da nema osamljivanja, niti ašikovanja. Pa ako Allah da hajr i biće tako.

Po završetku upoznavanja i mog vraćanja kući, kroz smijeh mi on predlaže brak. Ne odgovorim ništa, a on opet predloži isto. Ja kao iz topa kažem: “Dobro, može, sutra.” I da…to je zaista bilo tako. Niko se šalio nije. Roditeljima je bilo teško reći i objasniti da se želim udati za insana kojeg sam upoznala sinoć. Razgovor se obavlja sa babom, kao nikada do sada ozbiljan i otvoren. U medjuvremenu se planira “svadba” za par sati…Dolaze i svatovi, udajem se.

Na kapiji, pri polasku iz svoje kuće, avlije i roditeljskog praga ja shvaćam težinu ovog što radim. Šta je, tu je. Odlazim sa insanom, kojeg i ne poznajem. Osim imena, prezimena i to da je iz vjerničke porodice, nisam znala ništa više. Zagrlim roditelje i krenem. Mama ostade da čeka brata, da joj donese informacije gdje sam ja to uopšte otišla. Babo ostade da preispituje sebe, svoju odluku da me pusti i da sebe kori. Ja krenuh… Krenuh, ali gdje? Ni sama ne znam.

Osvanulo jutro, na sabah ustajem sama. Moj muž spava…Klanjao je već, kažem sebi. Podne… ja klanjala, a on je namaz obavio dok sam ja dočekala prve goste, kažem sebi. I za ikindiju, akšam i jaciju nađoh mu vrijeme kada je klanjao, a ja nisam bila tu. Prođe dan, prođoše dva, pa i mjesec.Moj muž ne klanja… Svjesna sam toga sada. Kažem sebi da ostati tu ne želim, ni za svu dunjalučku sreću koju osjećam s njim. Lijepo nam je… Upoznajemo se, zaljubljujemo…ali nije to ono što sam tražila od Gospodara. Sama sam kriva. Allah nam dao razum, nisam ga koristila, kažem to sebi i plačem. Petak je. Noć dočekala uplakana sa željom da samo odem od njega. Ali sanjam ja njega na namazu. Ma najljepši…volim ga. Namaz mi predvodi. Probudih se. Ustanem i na sedždu. Allahu dovim za uputu mog muža.

Kažem sebi da ću mu dati šansu i da je to je insan kojeg sam zavoljela. Allah to zna, dovu da mi primi, a dovit cu stalno. I jesam na svakoj sedždi, na noćnim namazima. Dok je on čvrsto spavao, Allahu kucala dova za njega. Subhanallah, bila sam toliko ustrajna, iako sam oplakivala dane, džume, Ramazan… Sve to bez njega, uz sebe, imanski. Poslije Ramazana, nakon malo vremena, dolazi moj muž s posla, tušira se i dolazi do mene. Postavlja mi pitanje: ,,Da li se smije jesti ako imaš abdest?”,,Da” odgovaram mu. Nesvjesna pitanja, nastavljam sa postavljanjem ručak.

Opet pita: ,,Kako se ono klanja ikindija?” Objašnjavam mu, a ne smijem ni komentarisati ništa o tome, jer me strah da ne sanjam budna, da ne umišljam. SubhanAllah, srce lupa sto na sat. Kaže mi da želi klanjati. Allah je dove uslišao… Nije me ostavio bez voljenog, nego mi ga vratio. Moj muž je tad klanjao ikindiju i od tada nije namaz propustio. To je sve ono o čemu sam sanjala i maštala.
La havle we la kuwete ila billah! Moja ostvarena dova Sada smo preko 10 godina u braku, na sunnetu Allahovog Poslanika odgajamo našu djecu i nas same. Toliko smo zajedno toga naučili, s njim sam ojačala imanski i ostavila mnoge greške kojih nisam bila ni svjesna. Naš život je dobio smisao i hvala Gospodaru na ovom što sada imamo.

Sestra A.