Hajde zajedno samnom razmisli o ovom hadisu; te pogledaj koliko je opasno djelimično razumijevati šerijatske tekstove, bez da se ima uvid u cjelokupan sadržaj istih, koji se navodi u određenom poglavlju.

 

Imam Buharija, u svom “Sahihu” bilježi predanje od Alije, radijallahu anhu, koji kaže: “Poslao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednu izvidnicu, a jednog od ensarija među ashabima je postavio na čelo te iste, a ostalima je striktno naredio da mu budu poslušni. U jednom momentu, kada je ovaj bio ljut na njih (iz nekog razloga), upitao ih je: “Zar vam Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije naredio da mi budete poslušni?” Odgovorili su: “Naravno da jeste.” A onda im je rekao: “Skupite mi drva.” To su i učinili. “Potpalite vatru!” – Što su i učinili. Onda im reče: “Uđite u nju!”

Počeli su se komešati u tom momentu; jedan drugog držeći za ruke, govoreći: “Mi smo pohitali Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, bježeći od Vatre.”

 

Ostali su sve tako, dok vatra koju su zapalili nije utihnjala, a i njihovog pretpostavljenog je ljutnja već bila prošla.

Kada je kompletna situacija spomenuta Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kazao je: “Da su u nju ušli, do Sudnjeg dana iz nje ne bi izašli! Poslušnost biva u dobrim stvarima.” – kraj hadisa.

 

Ovi ashabi, imali su ispred sebe eksplicitan, jasan, šerijatski tekst, kojeg su direktno čuli od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u kojem je stajalo da ovom čovjeku moraju biti poslušni. I uz sve to, da su ga u ovoj stvari poslušali, Allah Uzvišeni bi ih kaznio!

Lijepo; a zar ulazak u vatru ne potpada pod poslušnost vođi? Zar to nije spoljašne značenje ovog šerijatskog teksta?

Zar ovaj šerijatski tekst nije vjerodostojan?

Njihovo odbijanje da se pokore svom vođi da uđu u vatru, a Poslanik im naredio da mu budu poslušni, zar to nije neposlušnost i Poslaniku?

 

Sve ovo nabrojano je tačno, ali…

Mi u svojoj vjeri imamo i druge stvari koje su kategorične (tj. imamo neke temeljne postavke) koje moramo imati na umu pri čitanju šerijatskih tekstova, a to sve kako ne bi ove elementarne postavke Šerijata, i njegove glavne intencije, srušili (radi našeg pogrešnog shvatanja).

Tako su u ovoj situaciji postupili ashabi, stali su i razmislili, upitavši sami sebe, jeli ovo uredu da uradimo? (Da li Islam ovo od nas traži?) Nakon toga, njihov postupak je i sam Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, potvrdio kao ispravan, rekavši: “Poslušnost biva u dobročinstvu.”

A dobročinstvo, ono je poznato iz jasnih šerijatskih postulata, i općenitih uputa koje su nam spomenute.

I greška koja je ovdje mogla biti učinjena, nije obična greška proistekla namjerom da se dođe do ispravnog rješenja (idžtihadom), već ih je ta greška mogla odvesti u Allahovu kaznu, uprkos tome što su oni ashabi Allahovog Poslanika, koji su izašli u pohod na Allahovom putu. Mogli su veoma lahko biti zbog sopstvene greške kažnjavani dunjalučkom vatrom, tako do Sudnjeg dana, jer su slijedili nešto, za šta su mislili da se podudara sa vjerovjesničkom naredbom (a što je bilo daleko od iste), pa ih je Allah spasio od toga, dajući im da shvate, razumiju i dublje promisle.

 

U ovome je dokaz, da pretjerivanje nije ništa manje opasno od posustajanja; jer oba puta vode u vatru.

Ako se ovo moglo desiti ovim ashabima, koji su ispred sebe imali jasan i nedvosmislen Poslanikov govor, veća je vjerovatnoća da se to desi onima koji su na manjem stepenu od njih kada je u pitanju razumijevanje šerijatskih tekstova i dokaza.

 

Naročito se ovo može desiti onima koji čitaju govore islamskih učenjaka. Ti govori ne trebaju da se čitaju sporadično, sa nekakvom žustrinom pri tome, bez da se pri tome vodi računa u kojem je kontekstu i na kojem mjestu izrečen dotični govor.

Ovo je taj fikh (razumijevanje vjere), u kome se jasno razazna, ko su to učenjaci, koji precizno sagledavaju šerijatske tekstove, a ko su oni koji nemaju plaho pameti, koji su priučeni i koji su daleko od znanja.

 

Piše: Ahmed Sejjid