Čovjek samo od Allaha traži…

“I Allaha iz izobilja Njegova molite.”

(En-Nisa, 32)

Sevban, radijallahu anhu, govori da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko mi jamči da od ljudi neće ništa tražiti, ja njemu jamčim Džennet!.“ Sevban je govorio: „I ja od ljudi nisam ništa tražio“. (Ebu Davud, 1643, i En-Nesai, 5/96)

Afv b. Malik el Ešdžei, radijallahu anhu, pripovjedao je: „Bilo nas je kod Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem, devet, ili osam, ili sedam, pa nam reče:“Od ljudi nemojte ništa tražiti!“ Kasnije sam vidio neke od tih ljudi: kad bi im ispao bič iz ruke, ni od koga ne bi zatražili da im ga dohvati.“ (Muslim, 1043)

Rifaa el Džuheni, radijallahu anhu, prensi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Zaista Allah pusti da prođe polovina noći, ili njene dvije trećine, pa kaže: „Neka Moji robovi samo Mene mole! Odazvat ću se onome ko me zamoli, dat ću onome ko od Mene zatraži i oprostit ću onome ko Me za oprost zamoli“, sve do pojave zore. (Ibn Madža, 1362)

Abdullah ibn Mesud, radijallahu anhu, pripovijedao je sljedeći hadis: “Ko bude imao određenu potrebu pa zatraži da je ljudi ispune, priliči da mu ne bude zadovoljena. A ko svoju potrebu Allahu prepusti, On će mu je zadovoljiti dajući mu opskrbu, trenutno ili smrt kasnije.“ (Ahmed 3696)

Enes ibn Malik, radijallahu anhu, prenosi da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao sljedeće: „“Neka čovjek samo od svog Gospodara traži svoje potrebe“, ili je rekao: „…sve svoje potrebe, u toj mjeri da Ga moli kad mu pertla pukne.“ (Et Tirmizi, 3612)