Propis dolaska bolesnika u džamiju radi namaza

Pitanje: Da li se bolesna osoba od prehlade i kašlja treba spriječiti da prisustvuje džematu da ne bi uznemiravala druge i zbog straha od prenošenja zaraze?

Odgovor: Hvala pripada Allahu!

Prvo: Prenose Buharija (855) i Muslim (564) od Džabira ibn Abdullaha da je Alahov Poslanik alejhi selam rekao: “Ko bude jeo bijeli i crni luk neka se udalji od nas – ili je rekao – neka se udalji od našeg mesdžida i neka sjedi kući.”

Prenosi Muslim (567) da je Omer ibn Hatab na džumanskoj hutbi između ostalaog rekao: “Zatim, o ljudi vi zaista jedete dvije biljke koje smatram neprijatnim; crni i bijeli luk. Vidio sam Allahaova Poslanika alejhi selam kada bi osjetio mirs tih biljaka kod nekog čovjeka naredio bi da ga izbace kod Bekije (ime groblja blizu Poslanikove džamije), pa ko hoće da ih jede neka njihov miris uništi kuvanjem.”

Učenajci su govorili o pokuđenosti prisustvovanja onoga ko je jeo crni ili bijeli luk u mesdžid i o tome da je poželjno da se takav na lijep način izbaci (udalji) iz mesdžida – neki su bili stava zabranjenosti dolaženja takvog u mesdžid i obavezi njegovog izbacivanja – isto su govorili i za onoga ko pri sebi ima loš miris i neprijatan zadah kao i o onome koji radi u klaonici ili slično tome ako pri sebi ima miris koji uznemirava klanjače.

Rekao je Ibn Abdulberr u Temhidu (6/422): “U spomenutom hadisu izvlačimo još sljedeće koristi: udaljava se i izbacuje iz mesdžida onaj ko bude jeo bijeli luk, jer je Poslanik alejhi selam rekao: ‘Neka se ne približava našem mesdžidu ili mesdžidima jer nas uznemirava mirisom bijelog luka’. S toga, ako je sebeb njegovog izbacivanja iz mesdžida uznemiravanje drugoga, analogno ovome kažemo: sve ono što uznemirava drugoga u mesdžidu kao npr. da bude bestidnog jezika, ili da vrijeđa druge, ili da ima loš miris zbog njegovog zanata kojeg radi, ili da je bolestan od neke uznemiravajuće bolesti kao što je lepra (guba) ili slično tome džemat mesdžida ima pravo ako hoće da takvog udalji iz mesdžida sve dok nestane sa te osobe ono što im smeta, pa kada to nestane ima pravo da se vrati u mesdžid.”

Nakon ovoga postaje jasno da se klanjači trebaju zaštititi od bilo kog uznemiravanja, pa ako se uznemiravaju od bolesnog od gripe ili kašlja takav neće dolaziti u mesdžid sve dok ne ozdravi, a ako je moguće da klanja u nekom dijelu mesdžida ili u dvorištu dalje od ljudi tako će uraditi.

U fusnoti knjige Esna Elmetalib (1/262 ) stoji: “Ako pri sebi ima neprijatan miris ali može da bude van mesdžida gdje neće uznemiravati druge onda mu je prisustvovanje džumi obavezno.”

Drugo:

Ako čovjek bude pogođen bolešću koju je Allah učini da se od nje drugi razboljevaju sebebom miješanja – to su bolesti koje nazivamo zaraznim bolestima – takav je opravdan ne prisustvovanju džume i džemata kako ne bi druge ezijetio, čak mu se sprječava dolazak sve dok ne ozdravi, zbog toga što je Poslanik alejhi selam zabranio bolesnom da dolazi kod zdravog. Buhari (5771) i Muslim (2221) prenose hadis od Ebu Hurejre da je rekao: “Rekao je Allahov Poslanik alejhi selam: ‘Neka nikako bolestan ne dolazi kod zdravog.’”

Upitan je doktor Selman ibn Vail Tuvejdžiri, član odsjeka obrazovanja na univerzitetu Ummu-l-Kura o čovjeku koji je bolestan od neke zarazne bolesti da li mu je namaz obavezan u džamiji sa džematom?

Odgovorio je: “Od oprvdanja koja oslobađaju prisustvovanje džematu i džumi su: bolest koja se povećava ili čije se ozdravljenje ne očekuje u skorije vrijeme. U to spadaju i zaraza čija se šteta prenosi na drugoga. Nije obaveza ovakvom čovjeku da prisustvuje namazu u džematu zbog bolesti i zaraze zato što je Poslanik alejhi selam zabranio onome ko jede crni i bijeli luk da dođe u mesdžid kako ne bi smetao drugima svojim mirisom, a u ovome (zarazna bolest) je veća šteta od onoga ko ima loš miris zbog nečega što je jeo, a Allah najbolje zna.”

Neka je Allahov salavat i selam na našeg vjerovjesnika Muhammeda njegovu porodicu i ashabe.

Izvor: https://islamqa.info/
Prevod i priprema: Menhedž