Moja prva teravija u Bosanskom džematu

 Namaz sam naučio klanjati u dijaspori, u jednoj zapadnoevropskoj zemlji, tako da sam tu prvi put klanjao i teravije namaz. Prve 2-3 godine sam klanjao u džematu gdje su većinom Somalijci bili većina i klanjali smo 8 rekata teravije (4×2). Hafiz koji je predvodio teravije je tako dugo učio na teraviji da su me noge znale zaboljeti na stajanju, a ruke sam znao spuštati niza se u namazu da ih malo protegnem jer bi se ukočile držeći ih svezane na kijamu.

Poslije par godina se selim u grad gdje ima velik Bosanski džemat i tu me zatiče ramazan te godine. Prva noć ramazana i prva teravija, džamija krcata i prije početka namaza pričajući sa nekim prijateljima reče jedan da ćemo klanjati 20 rekata teravije. Nisam ništa rekao, ali pomisli: “Sa Somalijcima klanjali 8 rekata teravije i to bi uzimamo oko 1,5h, a sad ovdje 20 rekata i sigurno će namaz trajati 2-3h”. Ni slutio nisam koliko sam pogrešno mislio.

Pošto je džamija bila krcata nas nekoliko smo otišli klanjati u imamovoj kancelariji. Kad je teravija počela šok, najblaže rečeno. Ne razumijem šta imam uči, u stvari ne znam uopšte da li šta uči, nešto izgovori takom brzinom i Allahu ekber, i ljudi odoše na ruku’u. Ja se izgubio, reko šta je ovo, i ja krenem da se sagnem na ruku’u, oni već se podigli, ja se isto podignem, oni već na prvoj sedždi, ja na sedždi oni već gore…ali sve to takvom brzinom da sam, tako mi Allaha, pomislio da se radi o skrivenoj kameri.

Ustaje se na drugi rekat imam nešto govori/uči takvom brzinom da se ne može razumjeti šta govori i onda sve ponovo isto, ne stigne se ni sagnuti na ruku’u, a već se ispravllja, ode se na sedždu, ne stigneš čelo ni staviti na pod, a već vrijeme za podizanje. Kad smo završili sa četiri rekata okrećem se po kancelariji i gledam da nema gdje skrivena kamera i pitam: “Ljudi, šta je ovo?”, a oni se samo nasmijaše.

Klanjao sam još 4 rekata na ovaj način i izašao iz džamije, nisam htio da učestvujem u ovoj lakrdiji, ismijavanju i poigravanju sa namazom. Pošto sam tada bio prilično novi u vjeri nisam znao da je haram klanjati na ovakav način, ovako brzo i bez skrušenosti i smirenosti već jednostavno mi je ovo izgledalo kao poigravanjem sa ibadetom. Sreća, u tom gradu je bio jedan mješani džemat (razne nacije) i u njemu se klanjalo 8 rekata teravije sa dužim i sporijim učenjem na rekatima, pa sam tu išao na teraviju namaz.

Nekoliko godina kasnije se u ovom Bosanskom džematu počelo klanjati sporije na teravih namazima, još uvjek kratko učenje, ali dosta sporije. Insan se zapita odakle je došlo onako brzo učenje i klanjanje teravije, i kako ljudi koji predvode takve teravije nemaju znanje da je zabranjeno klanjati na taj način?