Sloboda

Prica jedne sestre o borbi studenata za prostoriju mesdzida na jednom fakultetu u Novom Pazaru

Razmisljala sam dugo o njenoj upornosti, spremnosti i na najsmelije korake radi Allaha i Njegovog zadovoljstva… Razmisljala i zavidela… Razmisljala i zalila… Htela je da se izbori za mesdzid na fakultetu. Mala prostorija, ma koliko god da daju, dobro je, snaci cemo se nekako. Samo da vise ne trcimo da za 15 minuta pauze odemo do najblize dzamije, klanjamo i vratimo se natrag. Lepa ideja, nema sta, odmah je naisla na…

pohvale i podrske. Svi su bili spremni da ovu akciju podrze, ni najmanje se ne nadajuci sta ce taj pokusaj sve izroditi, do kraja ubedjeni da je ipak cilj fakulteta da svi njegovi studenti budu zadovoljni. Jer ce jedino na taj nacin maksimalno svojim znanjem i radom doprineti razvoju fakultetu. Jer primarni cilj je znanje. Valjda… Znanje koje nije uprljano diskriminacijom, korupcijom, cisto od svakog vida etickih devijacija…

Pokrenuta je peticija. Sakupljeno je, verovali ili ne, vise od hiljadu potpisa, sto je svakako vecina na nasem univerzitetu. Cak su i neki studenti hriscanske vere ovaj postupak ocenili kao jedan human gest, te su se cak i oni dali svoj potpis. Kada vecina studenata nesto odluci, slozicete se, da bi fakultet trebao bar da pokusa da ispuni zahtev. Ali bas nasuprot…

Svakog dana bila je sve zabrinutija… Entuzijazam na pocetku i nada da ce sve ovo uspeti nisu vise bili tako uocljivi na njenom licu. Sve je krenulo naopako. Jedan iskreni pokusaj u ime Allaha interpretiran je kao politizovan pokusaj islamizacije i mesanja Islamske zajednice sa kojom je fakultet naravno na ratnoj nozi! Jos kad su saznali da je ona sa studijske grupe gde ima sedam pokrivenih devojaka, mozete misliti sta je sve bilo.

Kakvu ce sliku onda odavati fakultet koji je jos uvek u razvoju? Kao fakultet verskih fanatika, ‘zamotanih’ devojaka, tkz. vehabija !Ako je verovati pricama , rektor ove ustanove je, ni manje ni vise opsovao kada je cuo za ovaj pokusaj. Da opsovao ! Opsovao je svim studentima, opsovao islamu, opsovao i meni i tebi, opsovao celom covecanstvu !

Hajde, ako je fakutet neprijatelj, valjda cemo se snaci nekako ako budemo dovoljno cvrsti, dovoljno zajedno, dovoljno smeli… Samo je to drzalo nadu u njenim ocima. Nadu koja je bila poljuljana od temelja. A bilo je svega… Na pocetku su je lepo upozorili da ne nastavlja ovaj pokusaj, da se sve lepo zaboravi, svako na svoju stranu… bez problema. Medjutim ona je nastavila dalje. Pristizale su joj svakakve pretnje, da nikada nece zavrsiti fakultet, da ce je profesori zakidati i mnogo mnogo ozbiljnije…

Sa svakog sastanka sa predstavnicima stidentskog parlamenta vracala se sva uzrujana, trpela viku i kojekakve necovecne postupke. Bila sam zabrinuta za njeno stanje. Nisam verovala sta se desava. Ali ona je nastavila uzdajuci se u podrsku studenata- jedinu svetlu tacku.

Ali odjednom i tu iznenadjenje! Jedna studentica ciji otac radi na fakultetu pozvana je od strane fakultete i optuzena da je primoravala pravoslavne sa svoje grupe da daju potpis ! Cistog li apsurda ! Kakvo primoravanje ?! Sva uplakana i u strahu za posao svog oca, pozvala je da povuce svoj potpis. Nije nas bas tesko uplasiti, zar ne ? Nije se tu zavrsilo, jedan od najboljih studenata kome je obecan posao asistenta je takodje pozvan i receno mu je da ukoliko se nada da ce ikada raditi na fakultetu mora povuci potpis. I povukao je. Naravno, Dunjaluk ja najbitniji… A sva nafaka i svo bogatstvo ovoga sveta je u Allahovim rukama! I tako dalje i tako dalje…

A gde su braca ?! Pustili su jednu sestru da stupa u kontakte sa muskarcima, da se muci i da radi ono sto je trebalo da radi jedan od njih ! Mnogo je kontradiktornosti u nasem ponasanju i delovanju . Ne smeta nam da malo popricamo sa kolegom ili koleginicom, onako neobavezno, a kada se treba latiti ozbiljnih obaveza, onda se mi ne mesamo sa muskarcima odnosno zenama, necemo da sijemo fitnu okolo. Izbegavamo mesanje, ali zato su nam svadbe pomesane!

Tu su tkz. ‘serijatske’ veze, svakodnevno dopisivanje, vidjanje… Da Allah sacuva ! Sestre se trude oko hidzaba, ali zato na dan svadbe ne smeta malo sminke, sljokica ! Nema tu nista lose, to je samo jedan dan, zar ne? A njen muz onako svoju hanumu lepo pokaze svima, umesto da od stida propadne u zemlju sta je dozvolio… A inace je bas hasul, obara opogled i tako to… A za sve su krivi babo i majka i rodbina. Kakva brada? Kakva duga marama? Kakva odvojena svadba !? Sta ce reci drugi!?

Da li cemo ikada biti dovoljno inteligentne, potpuno formirane osobe sa izgradjenim stavovima? Postujemo druge, ali neka i drugi postuju nas! To je moja svadba, moj zivot, moj islam! Gde je kraj licemerju, a gde pocetak zivota po Kur’anu i sunnetu? Da nam se Allah smiluje i popravi nase stanje. Amin.

Udaljih se od teme. Podsetimo se, cilj je bio mesdzid na fakultetu, da bi studenti koji klanjaju mogli tu obaviti namaz. Samo to… Ali je izgleda bilo i previse. Uspeli su zalimi da ugase ovaj pokusaj, ali sigurno nisu ugasili volju i uponost pojedinaca na Allahovom putu. Da Allah nagradi sestru koja je sve ovo pokrenula i mnogo stosta pretrpela ! Eto toliko o postovanju ljudskih i studentskih prava. Osetila sam potrebu da sa vama podelim ovaj dogadjaj. A zakljucak ostavljam vama.

Sestra N. H.