Potresna priča o čovjeku kojem je umro sin

Poučno i istinito

Hirurg je hitno pozvan u bolnicu radi operacije jednog dječaka. U brzini je utrčao unutra, promijenio odjeću i odmah otišao na odjel hirurgije. Tamo je zatekao dječakovog oca kako šeta gore-dolje po hodniku. Čim je spazio hirurga, uzbuđeni se otac izderao: “Pa gdje ste do sada!? Zar ne znate da mi je sin u opasnosti, a vi se šetkate!? Zašto vas plaćaju kad nemate nimalo osjećaja odgovornosti!?“…

Doktor se samo nasmiješio i rekao: “Žao mi je, nisam bio u bolnici i došao sam što sam brže mogao. A sada bih vas zamolio da se smirite, kako bih mogao da obavim svoj posao.“ “Pa jeste li vi normalni!? Kako da se smirim!? Šta biste uradili da je vaš sin unutra, da li biste se smirili!? Kad bi vaš sin sad umro, šta biste uradili!?“, ljutito odbrusi otac.

Doktor se ponovo nasmiješi i odgovori: “Zar ste zaboravili da dragi Bog o svemu vodi brigu? Znajte da doktori ne mogu produžiti nečiji život, već to samo Allah može. Idite i dovite za Vašeg sina, a mi ćemo učiti što je do nas, uz Božiju pomoć.“ “Lahko je davati savjete kad te ne muči taj problem. Sit gladnog ne razumije.“, promrmlja dječakov otac.

Operacija je potrajala nekoliko sati, a tada je iz operacione sale izašao hirurg. „Hvala Bogu, vaš je sin dobro i van opasnosti!“ Potom je doktor, i ne čekajući odgovor, požurio prema izlazu iz bolnice. „Ako imate kakvih pitanja, obratite se sestri“, doviknuo je na odlasku.

„Kako je samo ohol? Zar nije mogao sačekati ni par minuta da ga upitam kako mi je sin!?“, upita dječakov otac dežurnu sestru. Ona mu odgovori: „Doktorov je sin jučer poginuo u saobraćajnoj nesreći, a danas mu je dženaza. Pozvali smo ga radi operacije, a on je bio iznad kabura svog djeteta. Zato je onako i požurio van, kako bi bio s porodicom u ovim teškim trenucima.“

Za N-um piše: Nedim Botić