Kakva majka, takav sin

Imam Ahmed je u ranom djetinjstvu ostao bez oca i odrastao kao jetim. Svu brigu o njemu preuzela je njegova majka odgajajući ga u ljubavi prema Allahu i Njegovom Poslaniku salallahu alejhi ve sellem. O svojoj majci imam Ahmed je rekao : „ Majka me je podučila Kur`anu i ja sam sa deset godina postao hafiz Kur`ana. „ Brižna udovica bila je u potpunosti posvećena svom sinčiću, budila ga je prije sabaha, grijala mu vodu za abdest, jer je u Bagdadu bilo hladno vrijeme, zatim je s njim odlazila u džamiju koja je bila daleko od njihove kuće…

U džematu su klanjali sabah-namaz a onda su se vraćali kući da bi se malehni Ahmed mogao pripremiti za nastavu i predavanja koja je slušao pred uglednim islamskim učenjacima toga doba. Kada je napunio 16 godina, majka mu je rekla: „ Dragi moj, sine, predlažem ti da kreneš na put i da učiš islamsku nauku u drugim islamskim centrima te da proučavaš hadis, jer je proučavanje hadisa kao hidžra na Allahovom putu. „ Iskrena i čestita vjernica nije mnogo razmišljala o neizvjesnostima koje su njenog sinčića čekala na tom putu niti je strahovala za njegovu sudbinu iako je on bio jetim koji je bio potreban svake pomoći, već je svoj slučaj i slučaj svoga sina, povjerila Allahu.

Nije očajavala u pogledu njegovog uspjeha , jer je nada da će dočekati dan kada će njen sin postati učenjak u oblasti hadisa nadvladala očaj. I ubrzo se ta brižno nakalemljena i zalivana mladica razvila u veliko stablo s raskošnom krošnjom te obilnim i ukusnim plodovima kojih je bilo u svako doba godine. Neka Allah subhanehu ve teala nagradi majku Ahmeda ibn Hanbela, tu čestitu i hrabru muslimanku koja nije dozvolila da se u njenom životu ijednog trenutka otvore vrata očaja i beznađa.

Preuzeto iz knjige „Tako se pobjeđuje očaj“, Selva El- Udejdan – Abdusamed Bušatlić