A drug vaš nije lud

Piše: Mr. Osman Smajlović

Nevjernici u svim narodima lažno su optuživali svoje poslanike da su luđaci. Odnosno da je ludost ono sa čime su došli od Istine i upute. Luđaci su, shodno njihovom poimanju, jer ne znaju šta govore. Uzvišeni Allah rekao je: “I tako je bilo, ni onima prije ovih nije došao nijedan poslanik, a da nisu rekli: “Sihirbaz je!”, ili: “Lud je!” (Ez-Zarijat, 52)

Plemeniti Kur’an spomenuo je poimenično primjer Nuha, Musaa i Muhammeda, alejhimu selam.

Nuh, alejhi selam: “Prije njih Nuhov narod nije vjerovao i roba Našeg je u laž utjerivao, govoreći: “Luđak!” – i Nuh je onemogućen bio.” (El-Kamer, 9 )

Musa, alejhi selam: ”Poslanik koji vam je poslan, uistinu, je lud” – reče faraon.” (Eš-Šu’ara, 27)

Muhammed, sallalahu alejhi ve sellem,: “Oni govore: ‘Ej, ti kome se Kur’an objavljuje, ti si, uistinu lud!'” (El-Hidžr, 6)

“‘ ti si, uistinu lud’ u svome pozivu nas da te slijedimo i da ostavimo ono na čemu smo našli naše predke (mnogoboštvo).” (Tefsir Ibn Kesir) “… i da ostavimo naša božanstva.” (Tefsir Taberi)

Mnogobožci su lažno potvorili Poslanika, sallalahu alejhi ve sellem, da je pjesnik i luđak. Uzvišeni Allah rekao je: “Kad im se govorilo: ’Samo je Allah Bog!’ – oni su se oholili i govorili: ‘Zar da napustimo božanstva naša zbog jednog ludog pjesnika.’” (Es-Saffat, 36)

Kako da se u jednoj osobi istovremeno nađe zajedno pjesništvo i ludost!?

“Oni znaju da on zaista ne poznaje pjesništvo niti pjesnike, niti su njegove osobine njihove osobine. Znaju da je on najpametnije Allahovo stvorenje i da je najboljeg mišljenja.” (Tefsir Se’adi)

Čak i u tradiciji mnogobožaca nespojivo je da se u jednoj osobi istovremeno nađe pjesništvo i ludost. Govor pjesnika je lijepo složen, ima smisla i metaforike i slično, a sve je to u oprečnosti sa govorom luđaka.

Kako da se u jednoj osobi istovremeno nađe kompentetnost za učenje i ludost!?

Uzvišeni Allah rekao je: “od koga oni glave okreću i govore: ‘Poučeni – umno poremećeni!'” (Ed-Duhan, 14)

Poučena osoba je kompentetna za usvajanje znanja. Što nije slušaj sa luđakom. On se ne može podučiti. Učenik koji usvaja znanje ne može biti lud.

Uzvišeni Allah zakleo je se kalemom, perom i onim što piše da njegov poslanik nije lud. Što je ujedno božanski sud: “nisi, milošću Gospodara svoga, lud.” (El-Kalem, 2)

Uvišeni Allah poziva mnogobožce da razmisle o Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, odnosno o njihovom sahibu, drugu. “A drug vaš nije lud.” (El-Tekvir, 22)

Kao da im se želi reći vi ga najbolje poznajete. Nazvali ste ga iskreni i povjerljivi. Živio je s vama čedrdeset godina. Pa da li je zaista lud!?

U tome kontekstu traži se od njih racionalno razmišljanje bez predhodnih prerasuda s ciljem postizanja suda o osobi ili pojavi: “Reci: ‘Ja vam savjetujem samo jedno: ustanite iskreno prema Allahu, dvojica po dvojica, ili jedan po jedan, pa zatim razmislite da drug vaš nije lud. On vas samo prije teške patnje opominje.'” (Saba’, 46)

Kako tražiti od luđaka da  dođe sa melecima? A oni su to tražili od Allahovog poslanika, sallalahu alejhi ve sellem, kojeg su nazivali luđakom: “Oni govore: ‘Ej, ti kome se Kur’an objavljuje, ti si, uistinu lud! Zašto nam meleke ne dovedeš, ako je istina što govoriš!'” (El-Hidžr, 6-7)

Predhodno spomenuto odnosi se na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Stim, da se i njegovi sljedbenici optužuju na isti način. Tako da se na isti način može i odgovoriti.