Dozvolite da vam ispričam svoje iskustvo..

Bio sam poput vas, kada su mi se nagomilavale obaveze i zauzetosti.

I tako čekam, kada ću naći vremena da očistim svoju dušu i napojim svoje srce…

 

Sve dok mi ne prođe dan, pa onda sebi dajem nadu da ću sljedeći dan za to naći vremena.

Možda se desi da vidim nekoga kako uči Kur’an, pa mi se srce raspada od čežnje prema mom Mushafu.

I tako dok brišem suze, govorim obraćajući se svojoj duši: „Polahko moja dušo. Ti ne traćiš vrijeme u igri i zabavi već si u pokornosti, misionarstvu i hajru!“

I tako prolaze dani…

 

Nakon toga moje srce je postalo tvrdo i izgubilo svoju svjetlost.

Počeo sam osjećati da idem unazad, da se moj iman smanjuje a moj nemar povećava, a ja i dalje govorim svojoj duši: „Nije problem o dušo, ti imaš opravdanje, tvoj Gospodar zna tvoje stanje i tvoju zauzetost…“

Jednog dana sam ostao zatečen kada sam razmislio o Allahovim riječima: „ On zna da će među vama biti bolesnih, i onih koji će po zemlji putovati tražeći Allahove blagodati, i onih koji će se boriti na Allahovom putu…“

Da Gospodaru, Ti znaš njihovo stanje, njihove bolesti i zauzetosti na njihovim putovanjima, i njihove poteškoće u borbi.

Pa čime ih to savjetuješ?!

Rekao je Uzvišeni: „Učite ono što vam je lahko od njega…“

Kako čudno! Naš Gospodar im je dozvolio da na putu spoje i skrate namaze, kao i dok su na putu da ne poste u danima ramazana.

Ali NEMOJTE da prekidate učenje govora Vašeg Gospodara!

Pa šta je je onda moj izgovor, i koja je tvoja isprika?

 

Kao da prvi put čujem ovaj ajet, ali šta da radim ja stvarno ne mogu da nađem vremena.. Razmislio sam o svome danu i poslovima koje radim… Žena, djeca, posao, druženje sa porodicom, i mnoge druge obaveze… i dodaj na to mnoge obaveze oko posla i drugih stvari izvan kuće. A da ne zaboravim spomenuti čitanje poruka mojih voljenih na facebook-u i whats’appu, i nakon toga zaspim umoran.

Neću vam kriti, mnogo sam se stidio svoje duše.

Zar je shvatljivo da mogu naći za sve ove stvarii vremena, a ne mogu naći pola sata da proučim svoj vird Kur’ana (uobičajeni dio u toku dana)?!

Tada sam shvatio koliko sam sebe lagao. I onda sam donio čvrstu odluku koja je promjenila moj život, i vratila mu svjetlost.

 

Kad god bih htio da uzmen svoj Mushaf, naumpali bi mi mnogi izgovori, ali bih se onda sjetio riječi moga Gospodara: „I učite ono što vam je lahko od njega.“

I kad god bih bio prezauzet i ne znam šta je bolje za mene, sjetio bih se riječi Uzvišenog: „On je bolje od onoga što oni sakupljaju.“

Tako moj voljeni brate, nemoj čekati da završiš sve svoje poslove da nađeš vrijeme za Kur’an, već počni sa njim. Allah će te počastiti sa bereketom u vremenu, tvojim poslovima, trudu i snazi.

Zar nisi čuo riječi svoga Gospodara: „Uči tvoj je Gospodar plemenit.“

 

Mi u stvarnosti nismo u potrebi za slobodnim vremenom, već za čvrstom odlukom i dobrim prijateljima.

Molim Allaha da svakom učini Kur’an proljećem njegova srca, svjetlošću njegovih prsa i da njima otkloni sve njegove brige i tuge!

(Preuzeto uz manje korekcije teksta)