Allahu, daj mi makar jedan dan da postim!

Pišem vam ovo o jednom našem bratu koji godinama dovi Allahu da posti makar samo jedan dan. Čudan slučaj ali on to ne radi iz nemara, on zaposti ali ne dovrši post zbog zdravstvenog stanja. Nakon par sati posta, bez obzira, bilo ljeto ili zima, on već zadobije jake bolove glave, povraćanje i nakon toga prelazi u grčeve. Tako da se nije još nikada iftario, a već dugo godina praktikuje islam…

 Koliko je onih koji mogu da poste ali iz raznoraznih neopravdanja ipak odlučili su da neće postiti?! Odgovor ne treba ni spominjati. Ovaj ramazan može da isposti samo onaj kome se Allah smiluje, jer nije nimalo lahko postiti po ovoj vrućini ove duge dane, to mogu samo oni koji se Allaha boje i Njegovu nagradu očekuju. Pišem vam ovo o jednom našem bratu koji godinama dovi Allahu da posti makar samo jedan dan. Čudan slučaj ali on to ne radi iz nemara, on zaposti ali ne dovrši post zbog zdravstvenog stanja. Nakon par sati posta, bez obzira, bilo ljeto ili zima, on već zadobije jake bolove glave, povraćanje i nakon toga prelazi u grčeve. Tako da se nije još nikada iftario, a već dugo godina praktikuje islam.

Kao da ga gledam dok briše oči i kroz suze mi priča o svome iskušenju. Priča mi kako mu je teško što nije postio ni jedan dan u svom životu. Znaš li ti – kaže mi – kako je to lijepo postiti! Post je Allahov i On za njega posebno nagrađuje. Post je između roba i Rabba! Koja je to blagodat. Ja bih volio da mogu, pa makar, samo jedan dan u svom životu da ispostim. Bliži se ramazan a ja strepim, volio bih da sjedem za iftar i da osjetim tu radost postača dok se iftari. To je nekim muslimanima adet a ja bih da osjetim taj ibadet, čini mi se od sreće bih poletio. Hej, Allaha radi ostavljam i jelo i piće, subhanallah, koje zadovoljstvo!

Ali, eto imam tu bolest sa kojom sam iskušan. Mora se Allahu zahvalno biti, ne može drugačije. Moji me vrijeđaju što ne postim, misle da ja neću, pa se ibrete, kao ti neki musliman a nisi nikad za ramazan postio. Da ih Allah uputi (plače) ne znaju oni kako bih ja htjeo. Koliko li sam samo puta pokušavao i kakve sam bolove imao. Da im Allah oprosti oni su narod koji ne zna! Halali, moram da idem. I kroz suze se poselami samnom. Ode, sam Allah zna, kako mu je bilo u prsima. Nije on otišao što ne bi sa mnom dalje pričao već mu bilo toliko teško. Odavno nisam vidio osobu da toliko žali za ibadetom pored toga što ima olakšicu u islamu, ali, eto, on bi volio i to da može radi Uzvišenog Allaha da uradi.

Nakon što je otišao pokušao sam da se sjetim što mi je ukratko rekao o svom iskušenju o postu pa sam otprilike napisao ali nisam mogao da prenesem tugu i žalost onog koji čeka ramazan a nada se makar jednom danu posta u svom životu. Molite Allaha da ga obraduje za ramazan da isposti, pa makar, jedan dan.

 Abdullah E. Mujić prof.