Šta Islam kaže o Bibliji?

Muslimani veruju u sve svete spise ali u njihovom prvobitnom izvornom obliku. Allah (Neka je uzvišen On) poslao je Poslanika kao upozorenje svim narodima, a neki od njih su sa zakonom i propisima poslati samo određenim narodima. Suhuf (Listovi) prenešeni su od Ibrahima, Tevrat (Tora) od Mojsija, Zabur (Psalmi) od Davida i Indžil (Jevanđelja) od strane Isusa (mir i blagoslov Allahov nad svima njima). Konačno, Allah je poslao Muhammeda (mir nad njim) kao pečat svih Poslanika, a Kur’an kao smernicu za čitavo čovečanstvo, bez obzira na vreme i lokaciju.
„…a ti, zaista, primaš Kur’an od Mudrog i Sveznajućeg“ (Kur’an 27:6)

U studiji urađenoj od strane bivših hrišćana objavljenoj na www.islamtomorrow.com, došli su do zaključka da su: „Oboje, Biblija i Kur’an došli do nas od Svemogućeg Boga, zatim putem Njegovog anđela Gavrila i onda do Poslanika (neka je mir nad svima njima). Međutim, kada se razmotre sledeći koraci (tj. pitanje da li su ih ljudi verno preneli drugima kao i budućim generacijama) dolazimo do saznanja da je Allah na taj način sačuvao samo svoju poslednju i finalnu Objavu, Objavu za sva vremena. I Njemu zasigurno nisu potrebni ljudi da bi to postigao.“ Kaže Uzvišeni: „Mi, uistinu, Kur’an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim bdeti!“ (Kur’an 15:9)

Slavni Kur’an je „Kriterijum“ i „Rastavljač istine od neistine“ svih prethodnih spisa.

„A tebi objavljujemo Knjigu, samu istinu, da potvrdi knjige pre nje objavljene i da nad njima bdi. I ti im sudi prema onome što Allah objavljuje i ne povodi se za prohtevima njihovim, i ne odstupaj od Istine koja ti dolazi; svima vama smo zakon i pravac propisali. A da je Allah hteo, On bi vas sledbenicima jedne vere učinio, ali, On hoće da vas iskuša u onome što vam propisuje, zato se natečite ko će više dobra učiniti; Allahu ćete se svi vratiti, pa će vas On o onome u čemu ste se razilazili obavestiti“ (Kur’an 5:48).

Poslanik Muhamed (mir nad njim), rekao je: „Ukoliko budete pitali sledbenike Knjige (o njihovoj veri) – u slučaju ako je to potrebno – onda razmotrite šta se slaže sa Allahovom knjigom (tj. Kur’anom) prihvatite to, a šta god je u suprotnosti sa Allahovom knjigom, to odbijte.“ (Hadis)

 Zašto Islam ne veruje u božanstvenost Isusa?

Kur’an kaže: „Reci: „O sledbenici Knjige, dođite da se okupimo oko jedne reči i nama i vama zajedničke: da se nikome osim Allahu ne klanjamo, da nikoga Njemu ravnim ne smatramo i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne držimo!“ Pa ako oni ne pristanu, vi recite: „Budite svedoci da smo mi muslimani!“ (Kur’an 3:64)

Zanimljivo, nigde u Bibliji Isus nije rekao u jasnom i određenom stihu da je Bog, i nigde nije pozvao svoj narod da ga obožavaju. Isus Hristos je rekao: „Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi.“ (Biblija, Luka 4:8)

Naprotiv, postoji mnogo biblijskih stihova koji nesumnjivo dokazuju da Isus nije bio Bog, što je očigledno u nekoliko tačaka (molimo vas da ih razmotrite pažljivo):

1. Bog je Sveznajući:

„Ne bi li Bog iznašao to? Jer On zna tajne u srcu.“ (Biblija, Psalmi 44:21),

„Ne govorite više ponosito, i neka ne izlaze iz usta vaših reči ohole; jer je Gospod Bog koji sve zna, i On udešava namere“ (1 Samuelova 2:3).

„On otkriva šta je duboko i sakriveno, zna šta je u mraku, i svetlost kod Njega stanuje.“( Biblija, Danilo 2:22).

Isus nije bio sveznajući: „A o danu tom ili o času niko ne zna, ni anđeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac.“ (Biblija, Marko 13:32).

„I sutradan kad izađoše iz Vitanije, ogladne. I videvši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.“ (Biblija, Marko 11:12-13).

2. Bog je besmrtan: 

„Jer podižem k nebu ruku svoju i kažem: Ja sam živ doveka.“ (Biblija, Ponovljeni zakon 32:40),     A Isus nije bio besmrtan: „Verujemo da Isus umre.“ (Biblija, 1 Solunjanima 4:14)

3.Bog je Najmudriji:

 „A Caru večnom, Neraspadljivom, koji se ne vidi, jedinom premudrom Bogu čast i slava za vek veka. Amin.“ (Biblija, Timoteju 1:17) i Svemoćan „Ja sam svemogući Bog“ (Biblija, Postanak 17:1),
ali Isus nije: „I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.“ (Biblija, Luka 2:52)

4. Bog poseduje sveukupan autoritet:

„Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti prima poklona“(Biblija, Ponovljeni zakon 10:17),

Isus je rekao: „Kad podignete Sina čovečijeg, onda ćete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj onako govorim“ (Biblija, Jovan 8:28)

i  „Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.“ (Biblija, Jovan 5:30)

5. Boga ne možemo da vidimo niti da ga čujemo.

„I reče: Ali nećeš moći videti lice Moje, jer ne može čovek Mene videti i ostati živ.“ (Biblija, Izlazak 33:20)

„Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi“ (Biblija, Jovan 1:18),

„I Otac koji me posla sam svedoči za mene. Ni glas Njegov kad čuste ni lice Njegovo videste.“ (Biblija, Jovan 5:37), dok je Isusa i video i čuo njegov narod.

6. Bog je rekao: 

 „Vidite sada da sam Ja, Ja sam, i da nema Boga osim Mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i isceljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.“( Biblija, Ponovljeni zakon 32:39),

Isus nije sebe podigao; On je podignit od Boga: „Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.“ (Biblija, Rimljanima 10:9)

7. Bog i Isus imaju različite volje:

 „Govoreći: Oče… Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.“ (Biblija, Luka 22:42), 

„I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.“ (Biblija, Matej 26:39),

i „Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.“ (Biblija, Jovan 6:38)

8. Bog je „Onaj Moćni“ a Isus će sedeti sa njegove desne strane u budućnosti:

„Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.“ (Biblija, Matej 26:64)

9. Bog ne podleže iskušenju 

„…jer se Bog ne može zlom iskušati (Biblija, Jakov 1:13),

a Isus jeste bio iskušan: „Tada Isusa odvede Duh u pustinju da Ga đavo kuša. (Biblija, Matej 4:1-11)

10 „Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Šta kaže neće li učiniti, i šta reče neće li izvršiti?“ (Biblija, Brojevi 23:19) ali Isus je bio čovek i bio je čovečiji sin.

Isus je rekao, misleći na sebe: “A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avraam nije činio“ (Biblija, Jovan 8:40)

„Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate.“ (Biblija, Dela apostolska 2:22)

Pored navedenog, Isus je (sam za sebe) rekao: „No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite“ (Biblija, Marko 7:7-8).

I molim vas, ne budite zavedeni „čudima“ koja ste pročitali ili čuli da su urađeni u Isusovo ime, jer Isus je (sam) rekao: „Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.“ (Biblija, Matej 7:22-23)

Sveto pismo potvrđuje da je Isus bio stvoren: „A umanjenog malim čim od anđela stvorismo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt.“ (Biblija, Jevrejima 2:9)

„I toliko bolje stvoren od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi.“ (Biblija, Jevrejima 1:4)

Onda, ko je Isus? Biblija kaže:„Bog podiže slugu svog“ (Biblija, Dela 3:26), „On proslavi slugu svog Isusa“ (Dela 3:13), „svetog slugu tvog Isusa“ (Biblija, Dela 4:27).

Stoga, Isus je Božiji sluga i Njegov Poslanik. „A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.“ (Biblija, Jovan 17:3)

Samo kroz poslednje Božije otkrovenje (Kur’an), konfuzija može da se ukloni i čist monoteizam ponovno uspostavi. Kur’an nam govori:

„Mesija, sin Marijin, samo je poslanik – i pre njega su dolazili i odlazili poslanici – a majka njegova je uvek istinu govorila; i oboje su hranu jeli. Pogledaj kako Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću.“ (Kur’an 5:75)

„Neki pored Njega božanstva prihvataju koja ništa ne stvaraju, a koja su sama stvorena, koja nisu u stanju od sebe neku štetu otkloniti ni sebi kakvu korist pribaviti i koja nemaju moći život oduzeti, život dati niti oživeti.“ (Kur’an 25:3)

 Zašto muslimani ne veruju da je Isus sin Božiji?

Kur’an kaže: „To je Isus, sin Marijin – to je prava istina o njemu – onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Allah ima dete, hvaljen neka je On! Kad nešto odluči, On za to kaže samo: „Budi!” – i ono bude. Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato se klanjajte samo Njemu! To je Pravi put.“ (Kur’an 19:34-36)

Zanimljivo je to da se povodom termina “sin Božiji”, Biblija, takođe, odnosi prema mnogim poslanicima i ostalim ljudima kao sinovima i decom Božijom: „A ti ćeš reći Faraonu: Ovako kaže Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj.“ (Biblija, Izlazak 4:22) i

„Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin: ako učini šta zlo, kazniću ga prutom ljudskim i udarcima sinova čovečijih.“ (Biblija, 2 Samuel 7:14).

Prema Bibliji, David je „začeti“ Božiji sin: „Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih“ (Biblija, Psalmi 2:7).

Stoga, ne treba da shvatamo doslovno reč „sin“. Možemo je razumeti kao voljeni i izabrani.

Ovaj racionalni dokaz je pomenut u Kur’anu: „On je Stvoritelj nebesa i Zemlje! Otkud Njemu dete kad nema žene, On sve stvara, i samo On sve zna.“ (Kur’an 6:101).

Kako da Bog ima sina kada on nema suprugu? Da je on stvorio Isusa, onda bi Isus bio stvoreni bog. Stvoreni bog nije Bog; stvoreni bog ima početak. Ali Bog nema ni početak ni kraj!

 Zašto nas Islam ne uči da je Isus umro za naše grehe?

Islam uči da su svi ljudi nevini po rođenju (tj. rođeni bezgrešni) i oni postaju grešni samo kada su svesno počinili greh. „Svaki čovek je odgovoran za ono što je radio“ (Kur’an 74:38),

„na Danu u kom će svaki čovek samo o sebi brinuti, i u kome će se svakom čoveku za dela njegova puna nagrada ili kazna dati, nepravda im se neće učiniti!“ (Kur’an 16:111),

„Onaj ko ide Pravim putem, od toga će samo on koristi imati, a onaj ko luta – na svoju štetu luta, i nijedan grešnik neće tuđe grehe nositi. A Mi nijedan narod nismo kaznili dok poslanika nismo poslali!“ (Kur’an 17:15) i

„Zar on nije obavešten o onome što se nalazi u listovima Mojsijevim i Ibrahimovim – koji je obaveze potpuno ispunjavao – da nijedan grešnik tuđe grehe neće nositi, i da je čovekovo samo ono što sam uradi, (Kur’an 53:36-39).

Biblija kaže: „Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova“ (Biblija, Jezekilj 18:20),

„Neka ne ginu očevi za sinove ni sinovi za očeve; svaki za svoj greh neka gine.“ (Biblija, Ponovljeni zakon 24:16),

Nego će svaki za svoje grehe poginuti; ko god jede kiselo grožđe, tome će zubi trnuti.“ (Biblija, Jeremija 31:30), i

„Ali sinove njihove ne pogubi, nego učini kako piše u zakonu, u knjizi Mojsijevoj, gde je zapovedio Gospod govoreći: Očevi da ne ginu za sinove, ni sinovi za očeve, nego svaki za svoj greh neka gine“ (Biblija, 2 Dnevnika 25:4).

Deca se rađaju bezgrešna i zbog toga je Isus rekao: „Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko“ (Biblija, Matej 19:14).

Zanimljivo je da je Isus rekao Farisejma: „Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje“ (Biblija, Matej 9:13).

Dakle, učenje o „prvobitnom grehu“ i „žrtvovanju“ deluje kao naknadno dodavanje poruci Isusa Hrista, a u suprotnosti je sa nekoliko pasusa iz Biblije i Isus nije došao da ukine pravila niti Poslanike. (Matej 5:17-18)

Svi se slažemo da je Isus Hrist bio pravedan i skrušen čovek a Biblija kaže da će zli zauzeti njegovo mesto: „Poznaše Gospoda; On je sudio; u dela ruku svojih zaplete se bezbožnik.“ (Biblija, Psalmi 9:16),

„Otkup za pravednike biće bezbožnik i za dobre bezakonik.“ (Biblija, Poslovice 21:18) i

„Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mesto“ (Biblija, Poslovice 11:8).

Dakle, kako greh može biti oprošten?

Kur’an nas uči: „I za one koji se, kada greh počine ili kad se prema sebi ogreše, Allaha sete i oprost za grehe svoje zamole – a ko će oprostiti grehe ako ne Allah? – i koji svesno u grehu ne ustraju. Njih čeka nagrada – oprost od Gospodara njihovog i Rajske bašte kroz koje će reke teći, u kojima će večno ostati, a divne li nagrade za one koji budu tako postupili! (Kur’an 3: 135-136)

„I zamoli oprost od Allaha – Allah, uistinu, prašta i samilostan je“ (Kur’an 4:106).

Biblija nas uči: „Ako li bi se bezbožnik odvratio od svih greha svojih koje učini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista će živeti, neće poginuti“ (Biblija, Jezekilj 18:21),

„Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu. Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj, i k Bogu našem, jer prašta mnogo“ (Biblija, Isaija 55: 6-7),

„I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu.“ (Biblija, 2 Dnevnici 7:14),

I tako je uradio naš praotac Adam (mir nad njim): „I Adam primi neke reči od Gospodara svoga, pa mu On oprosti; On, doista, prima pokajanje, On je milostiv“ (Kur’an 2:37).

Samo pomisli: Ako je istinito verovanje u božanskog Isusa koji umire za grehe sveta kako bi svi koji to prihvate otišli u Raj, pre i posle njega, zašto to onda nije jasno pomenuto u svakoj knjizi Biblije? Zašto to nije navedeno jednostavnim rečima od strane svakog Poslanika koji su poslati svojim narodima? Zašto bi ova poruka bila poslata na tako skriven i zagonetan način? Zašto bi Svemogući Bog bio nejasan po pitanju ovoga, s obzirom da bi posledice neverovanja ljude odvele u Pakao?

Ova pitanja smo postavili zato što je po Bibliji, Svemogući Bog oprostio ljudima koji su živeli vekovima pre Isusa: „Oprostio si nepravdu narodu svom, pokrio si sve grehe njegove“ (Biblija, Psalmi 85:2),

„Oprosti bezakonje ovom narodu radi velike milosti svoje, kao što si praštao narodu ovom od Misira dovde“ (Biblija, Brojevi 14:19),

„Bih Mu veran, i čuvah se od bezakonja svog. Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih pred očima Njegovim“ (Biblija, Psalmi 18:23-24).

Preuzeto sa: www.pozivistine.com