Iz života učenjaka dvaju harema

Jedne prilike šejh Šenkiti je bio na semaforu i bilo je crveno, sva su auta stajala. Kada se upalilo zeleno, auta su krenula osim jednog. U autu koje je bilo starije, bio je čovjek sa porodicom i djecom koja su plakala, valjda je jedno bilo i bolesno. Čovjek je pokušavao upaliti auto, ali nije mogao. Tada je šejh Šenkiti izašo iz svoga auta, dao čovjeku svoje ključeve a on uzeo taksi. Poslije toga više nije dozvolio da mu taj čovjek vrati auto.

Iz života učenjaka dvaju harema

Preturajuči po bilješkama iz studentskih dana, koji mi, moram priznati itekako nedostaju, nađoh bilješke koje sam zapisivao na koricama knjiga iz Sire i Tariha, a koje sam uspio uhvatiti na različitim predavanjima kod šejhova. To su slučajevi i primjeri iz života šejhova koji su bili i ostali nosioci čistog tewhida, čistog menhedža Kitaba i Sunneta…to su ljudi koje je teško riječima opisati. Ove slučajeve ili primjere prenijeli su nam njihovi učenici i prijatelji koji su sa njima dijelili dobro i iskušenja:

Prvo ću vam navesti nekoliko primjera iz života šejha Muhammeda El-Muhtara Eš-Šenkitija. Učenjak koji ima nekih 40-tak godina, učenjak koji ima svoju stolicu i predavanja u Haremu Poslanikove, sallallahu alejhi we sellem, džamije. To je insan, subhanAllah…ne znam… jednostavno nemam riječi… kada je u pitanju njegovo znanje… ali neki primjeri iz njegovog života će vam sve reći. Jedan od najboljih šejhovih učenika, šejh Rašid, koji je dosta godina kod njega učio fikh, pričao nam je neke stvari za njega:

– Šejh Šenkiti nije oženjen, živi samo sa majkom..veli on nama:“Nikada, ama baš nikada nije bio u sobi na drugom spratu, dok je njegova majka bila na donjem u sobi ispod te, bez obzira šta mu trebalo iz te sobe, nije htio ući u nju, kako ne bih hodao iznad majkine glave. Tek kada bi ona izašla iz te sobe, on bi onda ušao i uzeo šta mu treba.

– Nikada nije tokom ručka, večere ili doručka, prvi uzeo zalogaj, uvijek bi sačekaj da njegova majka uzme prva koji hoće i odakle hoće, iz poštovanja prema njoj, jer kako veli šejh: “Bojim se da zalogaj koji sam ja uzeo prije nje, možda ga je ona htjela uzeti“.

– Pošto šejh živi u Medini, a poznato je da iz Mekke svaki dan dolazi frišak Zemzem u Poslanikovu, sallallahu alejhi we sellem džamiju. Šejh Šenkiti, kada god njegovoj majki nestane Zemzem vode u kući sjedne u auto i ode u Mekku (450 km) i donese joj friškog Zemzema, jer navodno u Poslanikovoj džamiji ga mješaju sa običnom vodom.

– Jedne prilike šejh Šenkiti je držao predavanje u Džiddi, pa su ga braća zamolila da im dođe u Rijad, na to im je šejh odgovorio da mora prvo majku pitati za dozvolu. On su rekli, dobro, nije problem, nazovi je i to je to: A on im reče: “Ja da svoju majku zovem preko mobitela, subhanAllah, ne dolazi u obzir“, zatim je šejh sjeo u svoje auto i iz Džidde došao u Medinu (450 km) i pitao svoju majku za dozvolu za predavanje u Rijadu.

– Dok se šejh Šenkiti sa svojim učenikom vraćao sa predavanja iz Džidde u Medinu svojoj kući i put je bio naporan, hem što je velika vrućina hem što je daleko (450 km) i tamam kada su ulazili u Medinu, sa druge strane autoputa stoji jedan pakistanac i stopira. Šejh Šenkiti se okrenu na prvoj raskrsnici i dođe do njega te ga upita kuda želi ići, a on mu odgovori da želi za Mekku ali nema para za autobusa. Šejh mu otvori vrata a zatim ga je odvukao u Mekku (ponovo 450 km) i onda se opet vratio u Medinu.

– Jedne prilike šejh Šenkiti je bio na semaforu i bilo je crveno, sva su auta stajala. Kada se upalilo zeleno, auta su krenula osim jednog. U autu koje je bilo starije, bio je čovjek sa porodicom i djecom koja su plakala, valjda je jedno bilo i bolesno. Čovjek je pokušavao upaliti auto, ali nije mogao. Tada je šejh Šenkiti izašo iz svoga auta, dao čovjeku svoje ključeve a on uzeo taksi. Poslije toga više nije dozvolio da mu taj čovjek vrati auto.

– Jedne prilike jedan od njegovih učenika je sanjao čovjeka da u prvom saffu harema u Rewdi reže nokte, a neki ljudi ga gledaju i prigovaraju mu. Sutra dan je upitao šejha za tumačenje sna, a šejh ga upita:“Jel poznaješ tog čovjeka“? On reče:“Da!“ A šejh odgovori:“Taj čovjek je veoma bogobojazan i učen, iskren je u svome ibadetu, stalno je u prvom safu, a ljudi koji ga gledaju kako reže nokte u prvom saffu mu zavide i mrze ga.“ Kada je šejh završio, učenik mu odgovori:“To si bio ti u saffu“! Šejh je oborio glavi u zaplakao.

– Jedan drugi njegov učenik je sanjao da šejh Šenkiti drži predavanje u Haremu. Bilo je mnogo ljudi, kada se između ljudi ustade Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, i sjede pored šejha. Ovaj učenik što je sanjao san, ustade se i donese mlijeko da počasti Poslanika, savs (jer je to običaj kod arapa), međutim Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, reče: “Prvo neka se napije šejh Šenkiti“. Učenik iznenađen opet ponudi Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, a on mu isto reče, tako bi i treći put. Tek četvrti put se Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, napio. A mlijeko ukazuje i znači ZNANJE.

Šejh Usejmin

Pričao nam je čovjek koji je bio pored šejha Usejmina, rahimehullah u Mekki u Haremu, kada je šejhu zazvonio telefon. Inače šejh Usejmin je imao vrijeme kada je odgovarao na pitanja iz čitavog svijeta. Ovaj put je bila jedna žena iz Egipta koja ga je pitala za tumačenje sna. Ona je sanjala čovjeka kako go kao od majke rođen na leđima svoje majke tavafi oko Ka’be. Šejh je upita, da li ona zna ovog čovjeka, a on odgovori da poznaje čovjeka kojeg je vidjela. A on joj reče:“Kada ga vidiš obraduj ga inšallah svakim dobrom, to je dobar i Allahu drag čovjek, to što tavafi oko ka’be go, znači da ga je Allah očistio od grijeha i to što je sa njim njegova majka, znači da je čist od grijeha kao kada se rodi. Žena reče: “To ste bili vi uvaženi šejh“. Ovaj čovjek veli: “Šejh je samo spustio slušalicu i plačući otišao u svoju sobu!

– Šejh Usejmin, rahimehullah, dok bi drži predavanje, nije volio da mu iko spava na predavanjima. Tako jednog ramazana, dok smo bili u Mekki, šejh je držao predavanje, a ispred nega jedan od braće arapa je pošao kao da spava, ono obara mu se glava, pa se trzne….kada je baš spustio glavu kao da će zaspati.. šejh je iznenada i hitro ispod svoga ogrtača izvadio mali dječiji pištolj na vodu te poprskao ovog brata u lice da se razbudi.. na što su se šejh i ostali slatko nasmijali.

– Kada je bio džihad u Bosni u Mekku je došao brat Abu Dedžana da traži novac za džihad. Između ostalog primio ga je šejh Usjemin, rahimehullah, i kada je on ušao kod šejha, šejh je sa svoje stolice i rekao bratu Abu Dedžani da sjedne na nju a šejh je sjeo ispred njega kao malo dijete i rekao mu :“Pričaj mi o stanju mudžahida u Bosni“!

Šejh Albani

– Prije nego što če preseliti šejh Albani, rahimehullah, jedan djevojčica iz Alžira ga je nazvala i ispričala mu svoj san. Ona veli: “Šejh, sanjala sam tebe i kako je veliki snijeg, i po tom dubokom snijegu ide Poslanik, savs, a iz njega u svaku njegovu stopu išao si ti i stajao u njegove stopu ili trag koji je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem ostavljao.“ Dok mu je ovo ovo ona pričala (ima snimljeno) šejh je plakao kao malo dijete..grcajući se u suzama…jer ovaj san znači da je šejh Albani iskreno slijedio i čuvao Sunnet Resula, sallallahu alejhi we sellem.

Šejh Ibn Baz

– Jedne prilike jedan od šejhova se zadesio u Rijadu, i pošto je bilo kasno (negdje oko 2 sata iza ponoči) odluči da prespava kod šejha Ibn Baza, rahimehullah. Kada sam došao pred vrata, samo sam tiho pokucao, a jedan od šejhovih učenika mi otvorio vrata, pokazujući mi da budem tih. Kada sam se smjestio, nakon pola sata, niz stepenice je išao šejh, u rukama je nosio tablu na kojoj je bio hljeb, riža i čaj, a vodila ga je njegova žena jer je bio slijep. Šejh je rekao:“U ovoj kući musafir ne smije gladan zaspati“. Pa je sišao i zajedno sa mnom jeo kao sa svojim djetetom, a čisto sumnjam da je čuo da sam uopšte ušao ili došao.

– Jedne prilike kod šejha Ibn Baza, rahimehullah, bili su gosti iz svih društevnih slojeva od ministara do učenjaka. Sa jednim od tih gostiju bio je tu i vozač tog gosta koji je bio porijeklom iz Sudana. Čovjek je bio skroman tu je bio da zaradi svojoj porodici hljeb. Vozač je htio da se poselami sa šejhom, pa ga je šejh stavio da pored njega sjedne, a nakon toga šejh je zanemario sve goste a posebnu pažnju je posvetio ovom čovjeku, razgovarajući sa njim o stanju u Sudanu, o poljoprivredi, zemljoradnji, voću, povrću, ma o svemu što je taj vozač poznavao.

Pričao je šejh Nasir Omer, na jednom sijelu slijedeće stvari:

„Ovo što ću vam sad ispričati, je samo pouka nama, koliko je tom čovjeku bila briga ummeta i stanje muslimana, radi se o šejhu Ibn Bazu rahimehullah. Ja sam ga poznavao 20.god. i za tih 20 godnina nikada nije uzeo niti dana jednog odmora, nikada. Spomenut ću slučaj koji se meni desio u vezi šejha rahmehullah, dok sam bio još student.

1391.god. hidžretske, ja i nekoliko mojih prijatelja smo se uputili prema Medini, kako bi se sreli sa šejhom Ibn Bazom. Došli smo u Medinu u četvrtak naveče, klanjali smo sabah u Poslanikovoj, sallallahu alejhi we sellem, džamiji i poslije sabaha smo sačekali da šejh izađe iz mesdžida. Kada je izašao, prišli smo mu, selamili se i rekli:“Uvaženi šejh, imamo pismo za vas, htjeli bismo da vas sretnemo i sa vama popričamo“.

Šejh nam odgovori:“Draga moja djeco, danas je petak i petak je kod mene rezervisan za druženje sa mojom djecom, pa ako možete da mi dođete sutra (subota) na univerzitet (jer je tada bio dekan), pa ču vas primiti“. Moj kolega mu reče: “Ali šejh, mi smo musafiri, iz Rijada smo došli (do Medine 1000 km) moramo sutra na predavanja i mi, pa ako možete ikako da nas danas primite“. Šejh Ibn Baz slegnu ramenima i reče:“Ako mi dođete oko devet sati danas, naći ću vremena da vas na kratko primim“.

Rekao sam ovom bratu što se šejhu obračao: “Nisi trebao onako šejha zahmetiti, subhanAllah, danas je on sa djecom i ženama svojim…“.

Međutim dogovor je pao..i dok smo išli prema šejhovoj kući, u glavi zamišljam šejha kako sjedi oko njega su njegova djeca i tako…dok nismo stigli pred vrata od njegove kuće. Pokucao sam malo jače..kad se vata sama otvoriše. Iz kuće izađe čovjek, bio je oskudno obučen. Bio sam se prepao da nisam kuću pogriješio, pa sam pitao jel ovo kuća Ibn Baza, a on mi reče:“Da. Jeste, uđite. Zašto kucate, ova kuća je uvijek otvorena za sve.“

Ušli smo u kuću i u njegovu sobu, kad smo ušli, soba je bila krcata narodom, predali smo šejhu pismo, a on nam reče: “Kod mene ste na ručku“.

Klanjali smo džumu, kad moj kolega veli da idemo opet kod šejha nazad u kuću jer nas je pozvao. Rekao sam mu: “Wallahi je sramota, šejhu smo oduzeli prijepodne, sad on ruča sa svojom porodicom sigurno“. Međutim, opet sam na kraju pristao i otišli smo. Kad smo opet ušli, soba je bila puna ljudi, sjeli smo a šejh je rekao, gdje su oni musafiri iz Rijada, pa nam je sve trojici rekao imena, a onda je naredio da nam se donese ručak.

Uvijek je ostavljao vrijeme za druge, nikoga nikad nije odbio subhanAllah, jedan od njegovih bliskih ljudi kaže: “58 godina šejh nije uzeo nikada slobodnog dana“.

Tako mi Allaha, sa njim sam se družio 20 godina nikada ga nisam čuo da priče o trgovini, autima, kučama,…osim ako je u pitanju korist za muslimane..samo je pričao hajr i puno se brinuo o stanju muslimana. Šejh Ibn Baz, je samo 4-5 sati spavao, ostalih 20 sati je provodio u ibadetu, predavanjima i činjenju hizmeta muslimanima.

Nakon što je ispunio uslove za penzionisanje, on je i nakon toga, punih 17 godina radio kako bi samo pomagao islam i muslimane.

Priča jedan od njegovih učenika:

Ja i šejh Ibn Baz, došli smo u Meku i ja sam mu čitao poglavlje iz fikha o kupoprodaji (jer je šejh tako ponavljao pošto je bio slijep), od jacije pa sve do 11 sati noći. Nakon moga čitanja šejh reče: “Umorili smo se zar ne“? Ustvari šejh nije bio umoran, nego je tako rekao zbog učenika koji je jedva gledao očima. Odgovorio sam:“Da“. Šejh reče: “Onda čemo spavati“. Ovaj učenik veli: “Ja sam zaspao a šejh je ostao klanjati, probudio sam se u 1 sat noći šejh je klanjao, probudio sam se pred sabah šejh je bio na istom mjestu i klanjao…“

Priča jedan od putnika iz Taifa koji je putovao zajedno sa šejhom ibn Bazom do Rijada, pa su stali da odmore na jedno odmaralište. Kad su stigli. Šejh reče: “Izgleda da smo baš umorni“. Nakon što smo jeli i klanjali jaciju, otišli smo spavati a šejh je ostao klanjati…kad sam se probudio negdje oko 3 sata da odem u WC, šejh je bio na istom mjestu i klanjao….tako do sabaha..“

Jedne prilike, šejhu je došlo pismo iz Filipina i u njemu žena veli da su joj kršćani ubili muža i bacili ga u bunar te je ona ostala sama s djecom i u teškom je stanju..kada je pismo pročitano..šejh je zaplakao, te odmah naredio da se iz ministarstva finasija pošalje novčana pomoć a naredio je da se od njegovih plata uzme 10 000 rijala (oko 5000 km) i pošalje toj ženi pod hitno..

Neka ti je prijatan Džennet..