Ja Rabb, ego na kvadrat!

Prije par noći klanjao sam akšam namaz u jednoj džamiji, i dok smo ravnali i zbijali saffove jedan mi mladić veli da se približim prema njemu i da spojim saff sa njim. Ja sam mu pojasnio da on treba da se meni približi i sa mnom spoji saff jer se saff zbija i spaja prema sredini, a ako se ja spojim sa njim, prekinut ću ja saff. Objašnjavam mu na brzinu dok uči ikamet da imam stane na sredinu saffa zbog riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,:
قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : وَسِّطُوا الإِمَامَ
”Neka imam bude na sredini!” Kad je imam na sredini, onda ga mogu svi jednako čuti. A narod iza njega u saffu se reda jednako sa desne strane i sa lijeve strane. Onaj koji je na desnoj strani ravna se i zbija se sa onim koji je na njegovoj lijevoj strani, a onaj na lijevoj strani će to uraditi prema onom koji se nalazi na njegovoj desnoj strani. (Nije doslovno, koristio sam i gestikulaciju, ali to je bila suština onog što sam mu rekao) Nije mu bilo drago.

Očekivao je da budem poslušan. Cijeli namaz je klanjao udaljen od mene. Nije htio nikako da spoji saff. Ako bi osjetio da ću mu se malo približiti, kao da ga struja udari, odmah se odmakne. Uhvatio ga ponos. Svjestan da je prekinuo saff i neće da ga spoji samo zbog oholosti, a da sam ja sa njim spojio saff, onda bih ja bio taj koji je prekinuo saff, a ja to nisam htio, i to je bio dodatni razlog zbog kojeg nisam htio da mu se približim.  Kako da prekinem saff kad Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:
ولا تذروا فرجات للشيطان ،
”…I nemojte ostavljati praznine za šejtana.
ومن وَصَل صفاً وَصَلَه الله ، ومن قَطَع صَفاً قطعه الله
Ko spoji saff, Allah spojio (nagradu) prema njemu, a ko prekine saff, Allah prekinuo (nagradu) prema njemu.”

A ovo je dova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a njegova dova je primljena kod Allaha. Poslije namaza sam mu pokušao da objasnim, samo mi je rekao: “ŠTA JE!” Vidio sam koliko je sati i ostavio sam ga. Tako je kod onih koje uhvati bolest srca, koji ne mogu podnijeti da im se servira, već oni hoće uvijek da budu ti koji serviraju. Da su oni ti koji popravljaju a njih niko ne smije popraviti. Odnosno, uhvati ih oholost, pa podcijenjuju ljude, što nije osobina Allahovih iskrenih robova. Osobina Allahovih robova je:
وَالَّذِينَ إِذَا ذُكِّرُوا بِآيَاتِ رَبِّهِمْ لَمْ يَخِرُّوا عَلَيْهَا صُمًّا وَعُمْيَانًا
”i oni koji, kada budu opomenuti dokazima Gospodara svoga, ni gluhi ni slijepi ne ostanu.” (Furkan, 73)

Abdullah Mujić, prof.

Oholost – grijeh zbog kojeg se neće ući u džennet!