Kajanje koje dolazi kasno / I milijarderi umiru i u mezar ništa ne ponesu

Kada se sultan Muhamed ibn Mahmud ibn Melik-šah vratio iz opsade Bagdada u Hemedan, snašla ga je opaka bolest koja ga je oborila na smrtnu postelju. Prije nego što je umro naredio je da mu dovedu i donesu pred dvorac sve njegovo bogatstvo. I dok je on sjedio na balkonu svoga dvorca okupila se pred njim sva njegova konjica i pješadija, doneseno je sve blago i zlato iz državnih hazni i dovedeni svi robovi, sluge i sluškinje. Vidjevši taj prizor zaplakao je, rekavši:…

”Ogromna vojska, a ništa mi pomoći ne može niti me može spasiti od Allahove odredbe, niti mi život za jedan trenutak produžiti. Zatim je pogledao u gomile zlata, blaga, poslugu i robove, i rekao: ”Kada bi Melek smrt htio primiti sve ovo u zamjenu za moj život, ja bih mu sve ovo dao, ali spasa nema.” I tog trenutka je izdahnuo.

Rekao je Ibnul-Dževzi : ”O ti čija je mladost prošla, a knjiga djelâ grijesima ispunjena! Zar ne znaš da će ljudska koža, kad na Sudnjem danu za svjedoka bude pozvana, progovoriti? Zar ne znaš da je vatra zbog nevjernika i grješnika stvorena i da će sve što u nju uđe izgorjeti? Zato zapamti i uvijek imaj na umu da je pokajanje zastor od Džehennema, a da suza pokajnička vatru gasi.”
____________________________________

I milijarderi umiru i u mezar ništa ne ponesu

U mezar kojeg vidite na gornjoj slici ukopan je Nasir El-Harrafi, čovjek koji je u kuvajtskim bankama deponovao bogatstvo vrijedno 12 milijardi dolara. Nasir El-Harrafi je bio na Forbesovoj listi među 100 najbogatijih ljudi na svijetu, bio je vlasnik 33 tankera nafte, mnoštva hotela u svijetu, bio je vlasnik polovice bogatstva ”ZAIN” kompanije za telekomunikacije, imao je dvadeset nebodera: u Kuvajtu, Maleziji, Dubaiju, Farancuskoj, Italiji, Londonu . A ovo što vidite na slici je njegov ”neboder” u kojem sada živi, a naselio ga je 2011. godine.

Nasir je, da mu se Allah smiluje, kao i mnogi drugi bogataši, kraljevi, carevi, uglednici, ogrnut samo u tri bijela čaršafa, otišao (odnešen na ramenima ljudi) u svoj mezar, svoj novi dom u kojem će boraviti do Sudnjega dana. Ništa od dunjaluka nije ponio sa sobom. Sve je to ostalo drugim ljudima da uživaju i nemilice troše ono što je on godinama zarađivao i s mukom sticao. Nasirov slučaj i slučajevi hiljade drugih, njemu sličnih, ali i naših bližnjih rođaka, komšija i prijatelja, koje svakodnevno ispraćamo na Ahiret, velika su opomena, upozorenje i pouka nama koji još po zemlji hodamo, da nikada ne zaboravimo na smrt, na rastanak sa dunjalukom i da nikada ne zaboravimo tevbu i pokajanje.

Naši umrli nas svaki dan dozivaju ali ih mi ne čujemo: Dragi naši, o vi koji ste nastanili naše kuće i uzeli naše bogatstvo, neka vas ne obmane dunjaluk kao što je nas obmanuo, znajte da je dunjaluk sada za vas, ali da vas zato čeka obračun!

Prenosi se da je Ata ibn Ebi Rebbah rekao: ”Sjećanje na smrt donosi tri koristi: ubrzava tevbu, čini čovjeka zadovoljnim i sa malo dunjalučke nafake i odagnava pohlepu za onim što drugi posjeduju od dunjalučkog bogatstva i izobilja.” I obrnuto, vezivanje za dunjaluk, a zaborav i prezir Ahireta, kako stoji u jednoj predaji, donosi tri štete: ”stalnu zauzetost, brigu i nezadovoljstvo sa onim što se ima.”

Značenje ovog hadisa najbolje dolazi do izražaja upravo u našem vremenu. Danas s kim god pričate i razgovarate, svi govore da su maksimalno zauzeti, da glave ne mogu dići od silne zauzetosti i posla i opet su svi nezadovoljni i uglavnom puni brige, tuge i depresije. Zato ne dozvolimo nipošto da nas dunjaluk obmane kao što je obmanuo mnoge ljude, pa su se kajali kada kajanje nije bilo od koristi i probudili su se tek u svojim kaburovima, kao što je rečeno: ”Ljudi spavaju, a kad umru probude se, a kada se probude kaju se, a šta znači kajanje nakon kazne.”

Abdusamed Nasuf Bušatlić – saff.ba