Kako me je korona promjenila

Danas sam čitala jedan tekst koji ste objavili na vašoj N-um stranici i potaklo me da vam i ja napišem moju priču. Izgleda da je korona virus mnogima promenila živote na bolje. Razmišljam kako da počnem svoju priču, kako da svojih proteklih 40 godina opišem čime sam opravdavala svoj postupak ne pokornosti Uzvišenom Stvoritelju….

Ja sam majka 3 djece. Uvek sam se trudila da budem dobra muslimanka i primer svojoj djeci, klanjam svih 5 propisanih namaza, postim Ramazan…Zajedno sa svojim suprugom djecu učimo i odgajamo u skladu s propisima naše lijepe vjere. Imamo kćerku i uvek tu krene priča kako ćemo nju u medresu i kako želimo da bude pokrivena….A kako to objasniti djetetu kad majka ne nosi maramu? Uvek me to pitanje ostavljalo tužno s razmišljanjem kako ćemo to uraditi.

Ja sam posljednjih godina osjetila želju i ujedno strah od kazne Allahove što sam ne pokorna po tom pitanju, ali uvek sam neke razloge nalazila. Problem sredina u kojoj živim, državni posao koji obavljam, zatim ni majka, a ni ostatak familije nisu me podržavali, i sve tako godinama. Prošle godine sve učestalije su mi misli bile vezane šta da radim kako da se pokrijem… Kada naidjem na neki članak vezano za pokrivanje ili bih pročitala pa oplakala u tišini svoje sobe ili bih preskočila iz straha šta ću pročitati. Jedinu stvar koju sam radila jeste da sam dovila dragom Allahu da mi olakša i pomogne da se pokrijem, nadajući da će se nešto desiti, promena posla ili promena mesta življenja, ne znam ni sama. Ali Allah je znao.

Poslao mi iskušenje pre mesec dana, obolim od korone virusa. Pre nego sam se ja razboljela, obolela su mi dva bliska člana familije i preselila u 10 dana, drugi ostatak familije po bolnicama na lečenju i onda svekrva i ja. Tuga i neverica u celoj našoj familiji. Moje stanje kroz koje sam prošla psihički bilo mi je teže od bolova koje sam imala. Imala sam namaz i sedždu i suze koje su molile Uzvišenog da mi oprosti i da ne preselim u ovom stanju dok ga ne popravim. Neprospavane noći razmišljajući o djeci, mužu roditeljima, šta će s njima biti ako se meni nešto desi, ali glavna misao koja me nije napuštala jeste kako ću pred Gospodara ovakva. U tim trenucima ništa mi nije bilo važnije nego da popravim svoje stanje, ni posao, ni roditelji , niko…ne bi me odvratili od mog nijeta kojeg sam tada imala, a to je da se pokrijem.

Molila sam ga da ozdravim i da stavim krunu na svoju glavu. Allah mi je podario ozdravljenje i uslišio moje dove. Po izlasku iz bolnice, moj sledeči izlazak iz kuče je bio s maramom na glavi. Ogroman kamen mi je pao sa srca, toliko sreće i radosti i zahvale na ovom stanju koje me je zadesilo.  Ja sam imala veliki hajr s ovom bolešću, i samo Njemu hvala…Sve ove godine neki dunjalučki razlozi me odvraćali, ali zato preko noći sve se reši i posloži na svoje mesto, u pravo vreme i u pravi čas. Majka kao i ostatak familije su me podržali, jer su svi bili uzdrmani situacijom i žalošću kojom smo bili zatečeni svesni dunjalučke prolaznosti.

Drage moje sestre koje ste u istoj ili sličnoj situaciji kao ja, a poznajem mnoge, uradite to, ne čekajte kao ja da se desi ovako nešto, ili nedaj Boze drugačiji ishod, upotpunite svoj iman i s ponosom koraćajte uzdignute glave .

Sestra Amela
___________________

Pošaljite nam i vi vašu priču/prilog na adresu: Prilozi_posjetitelja@mail.com / ili  putem naše FB stranice