Kur’anske metode u pogledu potvrđivanja Stvoritelja i Njegove jednoće (tevhida)

Kur’anska metoda u pogledu potvrđivanja Stvoritelja i Njegove jednoće je takva metoda koja ide usporedo sa zdravom ljudskom prirodom i normalnom pameću. A sve to putem obznane jasnih i vjerodostojnih dokaza koje prihvata ljudski razum i pred kojima se predaju protivnici. Od njih su:

1. Opšte je poznato da svaka pojava ima svog uzročnika ili izvršitelja

Ovo je opšte poznata stvar putem fitre-ljudske naravi. Čak kada bi neko udario dijete a da ga ono ne vidi dijete bi upitalo: “Ko me je udario?” Kada bi mu odgovorili da ga nije niko udario njegov razum ne bi prihvatio da se udarac desio bez uzročnika. Kada bi mu rekli da ga je neki čovjek udario ono bi plakalo sve dok mu ne bi bilo uzvraćeno istom mjerom. Otuda Uzvišeni kaže:

أَمْ خُلِقُوا مِنْ غَيْرِ شَيْءٍ أَمْ هُمُ الْخَالِقُونَ
“Zar su oni iz ništa, bez Stvoritelja stvoreni ili su oni sami sebe stvorili?” (Tur, 35)

Ova podjela je ograničena, Allah, Azze ve Dželle, je spominje putem negacijskog upitnika kako bi ukazao da su ove postavke nužno poznate i da ih niko ne može zanijekati. Riječi: “Zar su stvoreni iz ništa” tj., zar su stvoreni bez Stvoritelja koji ih je stvorio ili su sami sebe stvorili? Obje ove stvari su netačne. Biva jasno da oni imaju stvoritelja koji ih je stvorio a to je Allah, Azze ve Dželle. Ne postoji drugi stvoritelj pored Njega. U tom kontekstu Uzvišeni kaže:

هَٰذَا خَلْقُ اللَّهِ فَأَرُونِي مَاذَا خَلَقَ الَّذِينَ مِنْ دُونِهِ ۚ بَلِ الظَّالِمُونَ فِي ضَلَالٍ مُبِينٍ
“To je Allahovo djelo; a pokažite Mi šta su drugi, mimo Njega stvorili? Ništa! Mnogobošci su u pravoj zabludi.” (Lukman, 11)

قُلْ أَرَأَيْتُمْ مَا تَدْعُونَ مِنْ دُونِ اللَّهِ أَرُونِي مَاذَا خَلَقُوا مِنَ الْأَرْضِ أَمْ لَهُمْ شِرْكٌ فِي السَّمَاوَاتِ
“Kažite vi meni ili pokažite mi šta su stvorili na Zemlji i da li imaju ikakva udjela u nebesima oni koje vi, pored Allaha, prizivate?” (Ahkaf, 4)

أَمْ جَعَلُوا لِلَّهِ شُرَكَاءَ خَلَقُوا كَخَلْقِهِ فَتَشَابَهَ الْخَلْقُ عَلَيْهِمْ ۚ قُلِ اللَّهُ خَالِقُ كُلِّ شَيْءٍ وَهُوَ الْوَاحِدُ الْقَهَّارُ
“.. ili, zar oni koje su učinili Allahu ravnim stvaraju kao što On stvara, pa im se stvaranje čini slično?” Reci: Allah je stvoritelj svega i On je Jedni i Svemoćni.” (Rad, 16)

وَالَّذِينَ يَدْعُونَ مِنْ دُونِ اللَّهِ لَا يَخْلُقُونَ شَيْئًا وَهُمْ يُخْلَقُونَ
“A oni kojima se oni, umjesto Allahu, mole – ništa ne stvaraju; oni su sami stvoreni;” (Nahl, 20)

I pored ovog izazova od strane Allaha koji se stalno ponavlja u Kuranu niko nije prizivao da je nešto stvorio. Čak nije ni pokušao tako nešto pripisati sebi a kamoli potvrditi. Tako da biva jasno da je Allah, Azze ve Dželle, jedini stvoritelj koji nema sudruga.

2. Kompletno uređenje svijeta i upravljanje njime

Ovo je najveći dokaz da je onaj koji upravlja jedan jedini bog i Gospodar koji nema sudruga ni suparnika. Uzvišeni kaže:

مَا اتَّخَذَ اللَّهُ مِنْ وَلَدٍ وَمَا كَانَ مَعَهُ مِنْ إِلَٰهٍ ۚ إِذًا لَذَهَبَ كُلُّ إِلَٰهٍ بِمَا خَلَقَ وَلَعَلَا بَعْضُهُمْ عَلَىٰ بَعْضٍ ۚ سُبْحَانَ اللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ
“Allah nije uzeo Sebi sina, i s Njim nema drugog boga! Inače, svaki bi bog, s onim što je stvorio – radio što bi htio, i jedan drugog bi pobjeđivao. – Hvaljen neka je Allah koji je daleko od onoga što oni iznose;” (Mu’minun, 91)

Istinski bog mora stvarati i činiti stvari. Da pored Njega, Subhanehu ve Te’ala, ima drugi bog koji mu je suparnik u vlasti, onda bi i on stvarao i činio određene radnje. U tom slučaju drugo božanstvo bi nastojalo da se osamostali u pogledu vladavine i božanstva. Pa ako to ne bi moglo onda bi nastojalo da uzme dio vlasti i stvaranja kao što se dunjalučki vladari osamostaljuju kako bi bili nezavisni. Tako bi došlo do podjele i desila bi se jedna od tri stvari:

a) Jedan drugog bi pokorio i sam bi upravljao mimo onog drugog;
b) ili bi se svaki od njih odvojio od onog drugog u pogledu vlasti i stvaranja;
c) ili bi bili pod vlašću jednog vladara koji bi njima upravljao kako želi tako da bi on bio istinsko božanstvo a oni njegovi robovi. U svijetu po ovom pitanju nije došlo do podjele niti do nereda što ukazuje da je onaj koji upravlja svemirom i svim stvorenjima jedan i da nema suparnika i protivnika.

3. Pokoravanja stvorenja tako da svako od njih obavlja svoje dužnosti i zaduženja

Ne postoji stvorenje u svemiru koje odbija da izvrši svoju zadaću i funkciju za koju je zaduženo u svemiru. Ovo je Musa naveo kao dokaz faraonu. O tome Uzvišeni kaže:

قَالَ فَمَنْ رَبُّكُمَا يَا مُوسَىٰ قَالَ رَبُّنَا الَّذِي أَعْطَىٰ كُلَّ شَيْءٍ خَلْقَهُ ثُمَّ هَدَىٰ
“”Pa ko je Gospodar vaš, o Musa?” – upita faraon. – “Gospodar naš je onaj koji je svemu onom što je stvorio dao ono što mu je potrebno, zatim ga, kako da se time koristi nadahnuo’.'” (Ta ha, 49-50)

Tj., naš Gospodar je onaj koji je stvorio sva stvorenja i svakom stvorenju dao njegov izgled koji mu dolikuje i odgovara u pogledu veličine tijela i ostalih svojstava a zatim je svako stvorenje uputio da radi ono zbog čega je stvoreno. Ova uputa se naziva uputa nadahnuća i ukazanja. To je potpuna uputa koja se može vidjeti kod svih stvorenja. Tako ćeš vidjeti da svako stvorenje teži ka onom zbog čega je stvoreno od pribavljanja koristi i otklanjanja eventualnih šteta od sebe. Tako je čak Allah, Azze ve Dželle, dao i stoci ono pomoću čega će sebi pribaviti koristi i od sebe odagnati štetu i čime će ostvariti svoju zadaću u životu. Ovo je poput riječi Uzvišenog:

الَّذِي أَحْسَنَ كُلَّ شَيْءٍ خَلَقَهُ ۖ وَبَدَأَ خَلْقَ الْإِنْسَانِ مِنْ طِينٍ ثُمَّ جَعَلَ نَسْلَهُ مِنْ سُلَالَةٍ مِنْ مَاءٍ مَهِينٍ ثُمَّ سَوَّاهُ وَنَفَخَ فِيهِ مِنْ رُوحِهِ ۖ وَجَعَلَ لَكُمُ السَّمْعَ وَالْأَبْصَارَ وَالْأَفْئِدَةَ ۚ قَلِيلًا مَا تَشْكُرُونَ
“Koji sve savršeno stvara, koji je prvog čovjeka stvorio od ilovače – a potomstvo njegovo stvara od kapi hude tekućine, zatim mu savršeno udove oblici i život mu udahne, – i On vam i sluh i vid i pameti daje -, a kako vi malo zahvaljujete!” (Sedžda, 7)

Onaj koji je stvorio sva stvorenja i dao im lijep izgled čiju ljepotu ne mogu dosegnuti razumi, i uputio ih na korisne stvar, je istinski Gospodar. Nijekanje Njega predstavlja nijekanje najvećih stvari koje postoje u kosmosu, a to bi predstavljalo oholost i javno laganje. Allah, Azze ve Dželle, je svakoj stvari dao izgled i oblik koji mu je potreban na ovom svijetu a zatim ga je uputio na koji način da se okoristi time. Nema sumnje da je svakoj vrsti dao oblik i lik koji mu odgovara shodno njegovim funkcijama. Svakom mušku i žensku je dao odgovarajući izgled koji odgovara njegovoj vrsti zbog razmnožavanja i ujedinjavanja i povezivanja. Svakom organu je dao odgovarajući oblik kako bi se njima mogla postići korist za koju je namijenjen. U tome je kategorički dokaz da je On, Subhanehu ve Te’ala, Gospodar svega i da jedino On zaslužuje da mu se upražnjava ibadet mimo ostalih.

Pjesnik kaže: U svakoj stvari je znak koji ukazuje da je On jedan.