Najljepse price

Poslanik a.s. se nalazio u kuci Hz. Aise r.a. U avliju udjose cetiri deve natovarene psenicom. To je bio poklon Hz. Osmana Allahovom Poslaniku. Kada predase psenicu sluge se vratise Hz. Osmanu i rekose :
– Psenicu koju ste poslali Allahov Poslanik podjelio je muhadzirima. Cuvsi ovo Hz. Osman posla jos cetiri deve. Ovoga puta Allahov Miljenik psenicu podjeli ashabima iz Medine . Hz Osman posla jos cetiri deve ,l i ovoga puta Muhammed a.s. ne ostavi nista za sebe vec sve podjeli svojim zenama. Zatim je upitao Hz. Osmanove sluge:”Koliko je stiglo psenice vasem gospodaru?”

– 12 tovara psenice, o Allahov Poslanice, odgovorise.

Kada uvidje da Osman ne ostavi nista za sebe, podize svoje ruke i Uzvisenom Alahu uputi slijedecu dovu:

– Ja Rabbi! Ostao sam nemocan spram Osmanovog dobrocinstva. Oduzio sam se svima onima koji su cinili dobro prema meni, jedino nisam u stanju oduziti se Osmanu. O Ti koji imas najvise ihsana, Ti ga nagradi najboljom nagradom.

Od ove dove zatrese se cio Ars. Dzibril a.s. sidje Reuslullahu a.s. i rece mu:” – O Allahov Poslanice, Gospodar ti salje selame i Osmana poselami. Mi smo zadovoljni njime. Ucinicemo ga tvojim komsijom u dzennetu. Njegov racun na ArAsatu smo podigli. Ako si ti ostao nemocan prema njemu u uzvracanju dobra, Mi sigurno nismo. Kada cu za ovo, iz Osmanovih ociju potekose suze.

****************

Jednog dana je Hz. Osman napunio sedam tanjira zlata , dao ih sedmerici sluga i naredio da ih ponesu Muhammedu a.s. . Ovaj poklon veoma obradova Resulullaha a.s.
– Idite i poselamite vaseg gospodara!
Sluge radosno povikase ”

– Gospodar je i nas zajedno sa tanjirima poklonio tebi!”
Allahov Poslanik a.s. podize ruke i rece ”
– Ja Rabi! Predajem ti Osmana !
U tom trenutku stize Dzibril a.s. Prenosio mu je vijest od Uzvisenog Allaha:

– O miljenice! Poselami Osmana od Mene. Kao nagradu za ovaj njegov poklon tebi, Ja sam njemu poklonio Huld i Naim! ( oblasti u dzennetu)

********************

Jednom u Medini zavlada velika kriza. Bas u tim danima Hz. Omsanu iz Sama stize sto deva psenice. Za ovo doznase Resulullahovi ashabi. Odmah odose Hz. Osmanu:
– O Osmane , mi smo Poslanikovi ashabi..
Hz Osman ih odmah prihvati i upita za razlog njihovog dolaska. Rekose mu: Ja, Osman, Culi smo da ti je dosla psenica iz Sama, htjeli smo je otkupiti.

– Koliko para dajete ?
– Za svaku mennu dajemo sedam dirhema.
Kada Hz.Osman cu njihovu cijenu odlucno rece:
– Ne mogu prodati psenicu, jer ima jedan koji daje vise od vas. Ashabi se uzbudise:
– Kako moze biti!? Dajes drugom psenicu a mi o stajemo gladni. Ja tako zelim. Svako ima pravo traziti svoju zaradu.

Ashabi se rastuzise. Odatle se uputise Halifinoj kuci.
– O Halifa!. Pogledaj sta nam Osman radi!
Hz. Ebu Bekr ih je zbunjeno gledao. Ashabi nastavise :
Danas mu je doslo sto deva psenice. Nudili smo mu pare a on nam kaze da ima ne kog ko mu nudi vise od nas. Kako moze smatrati ispravnim ovako po nasanje prema Resulullahovim ashabima?

Najosjetljiviji insan dunjaluka, Hz Ebu Bekr, okrenu svoje nurom obasjano lice prema masi i rece:
– Nemojte misliti lose o Osmanu . On je dzennetlija. Pripala mu je cas da bude Poslanikov zet. Bice da ste nejgove rijeci pogresno razumjeli. Hajdemo svi zajedno da doznamo istinu.

I grupa ljudi zajedno sa Halifom uputi se Hz. Osmanovoj kuci. Kada stigose pred kapiju Hz Ebu Bekr po vika :
– Ja Osman. Primas li nas unutra?
– Izvolite, Poslanikov Halifa!
Hz Ebu Bekr otpoce muhabet:
Tvoje rijeci rastuzise ashabe.
A sta sam to rekao ? iznenadjeno upita Hz Osman.
Rekao si da ima neko ko ti nudi vise za tvoju psenicu.
– Tacno, istinu sam rekao. Od njih mi nudi mnogo vise.
– Ko je taj ?
– Allah! Moj Rabb mi daje sedam stotina za jedan mennu. Oni mi nude sedam za j ednu. Ja sam dao onome sto mi daje sedam stotina puta vise! Odmah zatim podjeli psenicu Medinelijama, a deve zakla kao kurban. Narod se obradova.

Hz. Ebu Bekr sav radostan zagrli Hz. Osmana .r.a. i poljubi ga u celo i rece: ” O Osman, odmah mi je bilo jasno da narod nije razumio mudrost koja se krila u tvojim rijecima. Danas si ucinio veliko djelo. Neka te Allah na naljepsi nacin nagradi.

Iz knjige “Hazreti Osman, biser stidljivosti i mehkoce”