Nauči me zahvalnosti Tebi…

Nauči me zahvalnost Tebi, onda kada moji snovi budu potpuno drugačiji od Tvoje odredbe.

Nauči me da vjerujem Tebi više nego sebi. I da je Tvoj plan za mene uvijek bolji od moga.

Nauči me zahvalnosti Tebi onda kada mi nešto dadneš, a zatim to isto uskratiš. Nauči me da moje srce podjednako bude Zadovoljno tobom, bez obzira koliko oči suze ili srce boli. Ili, bez obzira koliko se usne smiju a duša raduje.

Nauči me da se ne okrećem za onim što mi Ti nisi dao, zapostavljajući bezbroj blagodati koje si mi dao. Neka moja duša ne bude prazna zbog onoga što nema, i neka se zbog Tvoje odluke nikada ne ljuti. Jer, kakva je to zahvalnost reći riječima „Hvala Ti Allahu“- a zatim pomisliti „Allahu, zašto mi to nisi dao?“

Nauči me da ništa ne smatram svojim, jer moje ništa svakako nije. Ako i na trenutak nešto pripišem sebi, pa gdje je onda tu zahvalnost Tebi?

Nauči me da se nikada u životu ne stidim onoga što nemam, onoga što mi Ti nisi dao, ili si mi dao pa oduzeo. Jer, takav osjećaj stida je nezahvalnost Tebi i nezadovoljstvo kaderom Tvojim.

Nauči me, da zahvalnost Tebi jeste i onda kada se ponosim sa svim Tvojim darovima hvaleći Tebe.

Nauči me, da zahvalnost Tebi je i svaki moj osmijeh prilikom udarca sudbine. Osmijeh koji u tišini govori da s Tobom sve je lakše.

Nauči me da uvijek prije tražim Tvoje darove nego li ono što mi nisi dao. I zabavi me brojanjem darova Tvojih- jer tako, nezadovoljstvo Tobom nikada neće moći da dođe na red.

Nauči me da užitak za dunjaluka nije stvoren. Da on, nagrada je za sabur i zahvalnost Tebi. Za zadovoljstvo odredbom Tvojom. Da užitak je vjernicima za Džennet ostavljen. A blago onom ko tada bude uživao!

Nauči me, da zahvalnost Tebi jeste i u pokornosti Tebi. I da je to zapravo najmanje što mogu učiniti da Ti zahvalnost svoju iskažem.

Nauči me, da život bez zahvalnosti Tebi gubi smisao. I bez zadovoljstva Tobom, život je patnja, strah i očaj.

S Tobom, sve ima smisao. Sve je, pa makar i bolno, na neki svoj neobičan način ipak divno. Divno je sve što nas zove Tebi, i sve što nas približi Tebi.

Bez Tebe, Gospodaru, život je, makar bio ukrašen svim ukrasima svijeta i ispunjen varljivom srećom, samo ponor.

H.Lj.