Naučio sam…

Pitali su me šta sam naučio u proteklim godinama, pa sam odgovorio:

“Naučio sam da nema dobra u onome ko nije dobar prema svojoj supruzi i porodici.

Naučio sam da mnogi ljudi pitaju za tebe i zovu te kada su vezani za tebe nekom koristi, pa kada ostvare tu korist, okrenu ti leđa.

Naučio sam da se život može završiti u bilo kojem trenutku, a da smo mi nemarni.

Naučio sam da činim dobro (drugima) i da onda ne očekujem ništa zauzvrat, kako ne bih bio neugodno iznenađen.

Naučio sam da su lijepa riječ i smirena duša glavnica dobrog imetka na dunjaluku.

 Naučio sam da je najbogatiji onaj koji uživa u zdravlju i sigurnosti.

Također, naučio sam da onaj ko sije bijeii luk neće ubrati bosiljak, makar ga i zalijevao. Kada bi se bijeli luk oprao ružinom vodom, ne bi iščezao njegov miris.

Naučio sam da godine prolaze, a obaveze i poslovi ne prestaju.

Naučio sam da će nam drugi pridavati onoliko pažnje koliko je mi pridajemo njima.

I naučio sam da ljudi imaju različite namjere i da svaka dobra namjera ne rezultira dobrim djelom. I koliko je samo onih koji su željeli da učine dobro, ali su pogriješili put.

Naučio sam da smo u školi učili nešto, a stvarnost nas je iznenadila s nečim drugim.

Naučio sam da putovanje otkriva unutrašnjost duša. Naučio sam da osoba može kupiti više sluhom nego prodati jezikom.

Naučio sam da slušam o onome što ljudi proživljavaju i da ponavljam: “Hvala Allahu na svakom stanju!”

Naučio sam da je uzdizanje svog ega odraz prazne duše.

Naučio sam da je najvrednije u dušama ono što je zlato, jer zlato sija i kada je u mulju.

Naučio sam da stanovnici kabura nisu ostvarili sve želje i nade, i da su imali termine i obaveze koje je smrt prekinula i ispriječila se.

Naučio sam da pošaljem ono što mi se sviđa onome koga volim.”