Ne omalovažavaj malo, pa možda baš ono bude sebebom tvog ulaska u Džennet

Zubejda, žena halife Harun er-Rašida – tim imenom je prozvana zbog posebne ljepote. Rođena je 149, h.g., u Musilu u Iraku.
Poznata je po posebnoj plemenitosti, mnogo je dobra činila, a dovoljan je jedan podatak u kojem se navodi da je za dva mjeseca udijelila 54.000 dirhema sadake. Često je hadždž obavljala, u društvu svog muža, Haruna er-Rašida. Putujući na hadždž, vidjela je kolika je patnja hadžija u potrazi za vodom, pa je izdala naredbu tadašnjim inžinjerima da ispitaju teren i iznađu rješenje kako da se napajaju žedne hadžije pitkom vodom, obzirom da je put dug, pjeskovit i pust.

Odgovoriše da je to nemoguće izvesti, na šta je rekla: “Tako mi Allaha, ako je potrebno za svaki udar krampom u zemlju jedan zlatnik, ja cu platiti “.
Baciše se na posao, i niknuše od Bagdada do Mekke mnogi izvori i bunari, pitke vode namijenjene hadžijama. I dan danas su vidni tragovi Zubejdinih bunara.

Koliko je hrlila ka dobrim djelima, govori i podatak da je naučila 40 000 ropkinja učenju Kur’ana. U njenom dvorcu je bilo 100 ropkinja, hafiza, i svaka je bila zadužena da dnevno prouči desetinu Kur’ana. Cijelim dvorcem su svakodnevno odzvanjali, kao rojevi pčela, glasovi koji su ponavljali Kur’an.

Preselila je 216,h.g..
Nakon njene smrti usniše je i upitaše: “Šta je Allah uradio s tobom, o Zubejda?”
Odgovorila je: “Uveo me je u Džennet.”
Upitaše: “Zbog tvojih bunara, namjenjenih hadžijama i tvog dobročinstva?”
Reče: “Ne, nego zbog par rekata noćnog namaza prije sabah namaza.” 

Allah da se smiluje Zubejdi i da nas nadahne da je slijedimo u dobročinstvu, amiiin. 💔