Ni namaz nije imao, a želio da oženi hafizu
Bio sam mlad, pun energije i volje za životom. Moji roditelji i brat bili su veoma pobožni, svoja srca napunili su imanom. A ja… ja sam bio izuzetak u porodici, što bi naš narod rekao mangup današnjeg vremena. Spavao bih do kasno, kada ustanem kafa, cigara i mobitel u ruci bili su moj početak dana u popodnevnim satima. Da vidim šta ima na društvenim mrežama, ko je objavio sliku, gdje raja ide i tako su prolazili sati, a navečer bih izlazio sa društvom, muzika i razgovori koji ne vode nigdje. Priznajem nisam nikad probao alkohol, zbog toga sam bio ponosan na sebe. Nekad bih svratio do fakulteta da vidim šta ima novo, ali to je bilo rijetko. Broj položenih ispita za 2 godine studiranja mogao se nabrojati na prste.
Moj brat se oženio, naša snaha bila je hafiza. Živjeli smo u istoj kući, njih dvoje stalno bi učili Kur’an, živjeli su veoma harmoničnim bračnim životom. Uživali su u tome. Jedan dan dok smo svi zajedno doručkovali, u šali sam rekao: “De nađite i meni jednu hafizu, hoću i ja da se ženim.” Otac me pogledao i odgovorio: “Hej moj sine, zar bi tako pobožna djevojka pristala na brak sa onim ko nema čak ni redovan namaz.”
Te riječi me pogodiše. Jedva sam se suzdržao da pred njima ne zaplačem. Bio sam ljut na sebe. Oni su promijenili temu i počela je druga priča, a ja ih više nisam ništa slušao, požurio sam da završim doručak i odem u svoju sobu. U sobi sam se isplakao ko malo dijete. Pa kakvu ja to djevojku i ženu zaslužujem?
Uzeo sam abdest i klanjao, dovio sam Allahu da me promijeni da počnem novim načinom života i da ustrajem u tome. Izbrisao sam društvene mreže, namaze sam počeo obavljati redovno. Za mjesec dana bio sam veoma zadovoljan svojim napretkom. Našao sam novo društvo i na fakultetu je krenulo bolje. Otišao sam do brata i zamolio ga da mi nađe muhaffiza da počnem učiti hifz. Taj osmijeh i zagrljaj brata nikad neću zaboraviti. Upisao sam se u školu Kur’ana i za 2 godine naučio 12 džuzeva.
🍀A danas evo spremam se za svoje vjenčanje, moja žena nije hafiza ali će uskoro biti. Mama me ljubi u čelo i kaže “Sine moj, dovila sam da se vratiš vjeri, a Allah je dao više nego što sam očekivala. Hvala Allahu pa smo tvoj otac i ja živi dočekali ovo.” Suza krenu niz moje lice, ali neću plakati. Ovo je moj dan. Elhamdulillah na uputi.
Svoje posljednje stranice Kur’ana utvrdit ćemo zajedno. A pred komisiju za hifz izlazim zajedno sa svojom hanumom.
Preuzeto sa FB
Ukoliko pronađete gramatičku grešku, OZNAČITE TEKST i prijavite tako što ćete pritisnuti Ctrl+Enter kada je tekst označen.
