Nošenje predmeta sa ciljem donošenja sreće ili otklanjanja nedaće

U narodu se mnogo proširilo nošenje raznih predmeta sa ciljem donošenja sreće, ili otklanjanja nedaće. Nošenje ovakvih stvari spada u najveću vrstu grijeha sa gledišta Kur’ana i Sunneta. Predislamski arapi su imali praksu nošenja ovakvih stvari pa je islam dokinuo tu njihovu praksu, te pojasnio da je takva praksa suprotna vjerovanju u Allahovu jednoću – tevhid. Iz hadisa…

koje ću navesti kasnije, jasno ćemo vidjeti na koji način je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dokinuo ovu praksu. Oni su nekada vezali konac, nizali određene vrste boba, kamenja, školjki, sa ciljem donošenja sreće i otklanjanja nevolje. U našem vremenu postoji veliki broj predmeta koji se nosi sa istim ovim ciljem, poput:

-Zapisa (iako ćemo o tome posebno govoriti)
-Razne vrste drveta, poput predmeta od tisovine
-Razni talismani, poput „fatiminog oka“, i slično.

U sljedećim redovima spomenut ću govor pravnika hanefijskog mezheba koji su u svojim pravnim djelima ukazali na štetnost, kao i na sami propis, nošenja ovih predmeta. Kaže ibn Abidin u Hašiji o nekim vrstama predmeta:

وهي خرزات كانت العرب تعلقها على أولادهم يتقون بها العين في زعمهم، فأبطلها الإسلام

„To su bobe koje su predislamski arapi vezivali na svoju djecu iz ubjeđenja da ih sačuva od uroka, pa je Islam poništio ovu praksu.“ (6/363)

Zatim, također spominjući neke vrste predmeta kaže:

وهي خيط كان يربط في العنق أو في اليد في الجاهلية لدفع المضرة عن أنفسهم على زعمهم، وهو منهي عنه وذكر في حدود الإيمان أنه كفر

„Konac koji bi se vezao za vrat ili ruku u predislamskom dobu sa ciljem otklanjanja nedaće, shodno njihovom vjerovanju! To je zabranjeno, a u djelu Hudul-iman je spomenuto da je to kufr-nevjerstvo!” (6/363)

Zatim pojašnjavajući da je nošenje ovakvih predmeta širk – mnogoboštvo, ibn Abidin spominje:

لأنهم يعتقدون أنه تمام الدواء والشفاء، بل جعلوها شركاء لأنهم أرادوا بها دفع المقادير المكتوبة عليهم وطلبوا دفع الأذى من غير الله تعالى الذي هو دافعه

„Zato što su vjerovali da u tome biva njihov lijek i izlječenje, pa su sa tim Allahu te predmete pridružili, zato što su njima htjeli otkloniti ono što je već određeno, i zato što su tražili otklanjanje nedaće od nekog drugog a ne od Allaha, a On je Taj Koji otklanja …“(6/364)

Iz prethodno spomenutog jasno vidimo da su pravnici hanefijskog mezheba spomenuli vezano za nošenje ovakvih predmeta sljedeće:

-Da su to predislamski običaji koje je dokinuo Islam!
-Da su te stvari zabranjene!
-Da su te stvari nevjerstvo – kufr, te mnogoboštvo – širk, jer je u tome traženje otklanjanja nedaće od nekog drugog, a ne od Allaha!

hfz. Dževad Gološ