Od djetinjstva sam imala simpatije prema islamu

Kada sam bila mala, pa i dan danas, moja majka je uvek govorila za mene da sam “izrod”, jer sam drugačija od ostalih i da su me sigurno u bolnici zamenili sa njenom bebom. Teško je to objasniti, ali se sve svodi na to da sam živela u nekom svom svetu i nisam prihvatala stvari koje mi nisu bile jasne “zdravo za gotovo”, dok god nisam dobila odgovor koji je za mene imao smisla. Na jedno pitanje nisam dobila odgovor do skoro, a imam 46 godina, a to je: “Šta je smisao života?”.

Pitajući ljude oko sebe još od detinjstva šta je smisao života i da li je moguće da se rodimo, idemo u školu, zaposlimo se, udamo, neko živi lepše, neko ne, i umremo? Dobila sam odgovor da je to tako i gotovo. Naravno, nisam prihvatila takav odgovor jer ja sam ipak “izrod” koji mora da dobije odgovor koji za mene ima smisla. Još od detinjstva sam bila simpatizer islama. Jako mi se svidelo što žive drugačije od nas, drugačije se oblače, što im je hrana ukusnija od naše. Tako sam razmišljala kada sam bila mlađa, da bih kasnije posetila Tunis i Egipat koji su me oduševili u svakom smislu. Moji bliži prijatelji znaju da sam simpatizer islama, ali ne znaju da sam napravila korak dalje.

Zahvaljujući “slučajnom” poznanstvu sa jednim muslimanom, koji me je oduševio svojim kulturnim ponašanjem pre svega, ja sam prešla u islam posle 2 godine proučavanja ove vere. On mi je poslao link Kur’ana i tako sam počela svoje istraživanje. Inače sam ceo život bila ateista. Kada sam počela čitati Kur’an, iskreno, ništa mi nije bilo jasno, jer nisam imala nikakvo predznanje. Dosta je to teško išlo ispočetka i bila sam veoma iznenađena onim što čitam: vernici, nevernici, Džennet, Džehennem, kazne… Poslije su se kockice počele slagati i taj osećaj koji sam tada doživela se rečima ne može opisati.

Sećam se, suze su mi krenule istog trenutka, ruke podrhtavale, knedla u grlu… Kao da sanjam. Nakon 44 godine ja sam dobila odgovor na pitanje koje me je mučilo. Da, ovaj život je test i sve ima smisla. Nakon 2 godine svakodnevnog čitanja o islamu, slušanja daija na fb, youtube, odlučila sam da izgovorim šehadet. To je još uvek tajna za familiju. Odlazim u džamiju krišom. Pre ulaska se pokrijem jer živim u maloj sredini gde se svi manje-više poznajemo. Inače, za sada još nisam srela ženu koja klanja u džamiji.

Što se tiče pokrivanja, malo odgađam zbog dece, jer kao što znate, ima svakakvih ljudi, a živimo u sredini gde nema puno muslimana. Deca su osetljiva, a ljudi su okrutni. Za prelazak na islam sam odlučila još pre 10-ak meseci. Moj ormar je tada bio pun garderobe koja nije dozvoljena u ovoj veri. Preko jedne islamske stranice na fb sam naručila dugačku haljinu i rekla im o svojoj nameri. Nakon nekoliko dana su mi sa haljinom stigle tri knjige kao poklon, među kojima je bila “Kako klanjati korak po korak“. Još sam tada počela da klanjam, tako da mi sada to nije ništa novo i teško. Kod nekog namaza radim samo farz, negde i sunet, a posle jacije radim i vitr namaz. Ramazan sam takođe postila, bez obzira što tada još uvijek nisam primila islam. Bilo mi je teško na početku, ali onda sam pomislila – ako mogu drugi, mogu i ja.

Neopisiv je moj osećaj sada, smirenija sam i sada polako proširujem svoje namaze, dodajem zikrove i dove više nego ranije. Dovim za decu takođe, da i njih Allah uputi na pravi put jer “Onome koga Allah želi uputiti – On srce njegovo prema islamu raspoloži“.

Sestra N.
________