Odlike džumanskog dana

• Onaj koji krene na džumu-namaz, za svaki korak ima nagradu godinu posta i namaza, a prenosi se od Resulullaha, sàllallahu ‘alêjhi we sellem, da je rekao: “Ko se okupa na dan džume, te porani (u mesdžid), približi se imamu i šuti, za svaki učinjeni korak ima nagradu godinu dana posta i namaza, a to je Allahu lahko.” (Ahmed, Ibn-Huzejme, Et-Tirmizi, En-Nesai i Ebu-Davud)

• Dan džume se ubraja kao najbolji dan u sedmici. Ulema se razišla po pitanju da li je on vrijedniji ili dan Arefata. Dan džume je naš sedmični Bajram.

• Na dan džume i u njegovim noćima je poželjno učiti salavate na Allahova Poslanika, jer se prenosi od Resulullaha, sallallahu ‘alêjhi we sellem, da je rekao: “Mnogo donosite salavate na mene na dan džume i u noćima džume!” (El-Bejheki)

• Naredba kupanja na taj dan je vadžib do tog stepena da je jači od naredbe vitr namaza.

• Poželjno je na dan džume upotrijebiti misvak i namirisati se, a upotreba misvaka je vrijednija od njegove upotrebe u drugim danima, kao i od mirisanja.

• Poželjno je da se na taj dan obavlja što više namaza, čini zikr i uči Kur’an sve dok se imam ne popne na minber. Izlaskom imama se zabranjuje obavljanje namaza, a početkom hutbe se zabranjuje govor.

• Dužnost je da se šuti za vrijeme hutbe, a ko progovori za vrijeme hutbe on se poigrava sa namazom i gubi vrijednost džume namaza.

• Poželjno je proučiti suru El-Kehf na dan džume, a prenosi se od Rèsulullaha, sàllallahu ‘alêjhi we sellem, da je rekao: “Ko prouči suru El-Kehf na dan džume, obaspe ga svjetlost ispod njegovih stopala pa do nebeskih svodova koja će ga obasjati na Sudnjem danu, a opraštaju mu se (manji) grijesi između dvije džume.” (El-Hakim)

• Na dan džume je pozeljno obući najljepšu odjeću. Prenosi se od Ebi-Ejjuba, radijallahu ‘anhu, da je rekao: “Čuo sam Resulullaha, sàllallahu ‘alêjhi we sellem, da je rekao: “Ko se okupa na dan džume, namiriše se ukoliko bude imao mirisa, obuće najljepšu svoju odjeću, te izidje sa smirenošću sve dok ne dodje do mesdžida, a zatim klanja ako hoće, ne uznemirujući nikoga, a zatim kada se imam popne na minber bude šutio sve dok se ne klanja, biće mu oprošteni grijesi između dvije džume.” (Ahmed)

• Poželjno je na dan džume namirisati mesdžid, a drugi halifa, Omer, radijallahu ‘anhu, bi kada nastupi pola dana naredjivao da se namiriše mesdžid u Medini.

• Onome ko je dužan klanjati džumu-namaz nije dozvoljeno kretati na put u doba nastupanja džume-namaza, već je dužan otići na džumu-namaz, a zatim krenuti na put.

• Na dan džume se opraštaju grijesi, u njemu je sahat u kome se primaju dove i kada rob u njemu zamoli svoga Gospodara, Allah mu prima dovu. O sahatu na dan džume je rečeno da u njemu ima pet korisnih trenutaka koje mu’min treba iskoristiti; prvi trenutak je zenit Sunca, a zadnji je imamovo sjedenje na minberu.

Iz knjige: Propisi džume namaza na temeljima Kur’ana i Sunneta
Autor: Salih Kurdi