– kojemu se bolest pojačava i čije ozdravljenje se ne očekuje odmah, i kome post smeta ali ne djeluje štetno na njega. Ovome je bolje da ne posti, i mekruh mu je postiti.– na kojeg post djeluje štetno i može ga odvesti u smrt. Ovakvoj osobi je post zabranjen.

2. Musafir/putnik:

– Osoba kojoj post smeta i ometa je od rada. Ovakvom je preče da ne posti.

– Osoba kojoj post ne smeta i ne ometa je od rada. Ovakvom je preče da posti.

– Osoba kojoj post mnogo smeta, što se ne može podnijeti, i što možda može odvesti u smrt. Ovakvome je obaveza da jede i da ne posti.

3. Starac ili starica koji nisu u stanju postiti. Islamska ulema je složna na tome da starac i starica koji nisu u stanju postiti da im je dozvoljeno da jedu za ramazan i da za njih nema napošćavanja posta (na kaza’).

Učenjaci se razilaze u tome šta ih sljeduje zbog nepošćenja ramazanskih dana:

a) Za svaki propušteni dan će obavezno nahraniti siromaha. Džumhur – većina islamskih učenjaka.

b) Lijepo je da za svaki propušteni dan nahrane siromaha, ali im nije obaveza. Imam Malik rhm..

Mišljenje većine islamske uleme je jače, na osnovu ajeta: „Onima koji ga jedva podnose – otkup je da jednog siromaha nahrane.“ (el-Bekara, 184.)

4. Bolesnik čije se ozdravljenje ne očekuje ima status starca koji nije u stanju postiti.

5. Trudnica i dojilja – ako se plašu po svoje dijete imaju pravo nepostiti dane ramazana, shodno riječima Allahova Poslanika s.a.w.s., koji kaže: „Allah dž.š., je oslobodio musafira od jednog dijela namaza, i musafira, trudnicu i dojilju od posta!“ (Hadis je hasen, a bilježi ga imam Ahmed, 4/347.)

Islamska ulema se razilazi u tome šta trudnicu i dojilju sljeduje zbog nepošćenja dana ramazana:

1. Obaveza im je napostiti propuštene dane i za svaki dan nahraniti po jednog siromaha. Ovog stava je imam Malik, imam Šafija i imam Ahmed.

2. Obaveza im je samo napostiti propuštene dane, a nije im obaveza za propuštene dane hraniti siromahe. Ovog stava je imam Evza’ija, Sevri, Ebu Hanife i njegovi učenici, Ebu Sevr, Ebu ‘Ubejd, koji su analogno musafiru i bolesniku riješili problematiku trudnice i dojilje.

3. Obaveza im je da za svaki dan nahrane siromaha, a nije im obaveza napostiti propuštene dane. Ovog stava je Ibnu Abbas, Ibnu Omer, Ishak, i odabrano je mišljenje šejha Albanija rhm..

Od Abdullaha ibnu Abbasa r.a., se bilježi predaja: „Bila je data olakšica starcu i starici da ne poste i da za svaki propušteni dan nahrane siromaha i da kasnije neće napaštati propuštene dane, i ako su mogli izdržati post, nakon čega je ta olakšica derogirana ajetom: „Ko od vas u ramazanu bude kod kuće neka ga isposti!“ (el-Bekara, 185.) – tako da je olakšica ostala samo za starca i staricu koji nisu u stanju izdržati post, kao i trudnica i dojilja ako se budu plašile po svoje dijete, gdje će nahraniti za svaki propušteni dan siromaha.“ (Predaja je sahih, a bilježi je Ibnul-Džarud, br.381.)

Abdullah ibnu Abbas r.a., je naredio ćerki koja je bila trudna, da ne posti, rekavši joj: „Ti imaš status starca koji nije u stanju postiti, stoga jedi (nemoj postiti), i za svaki propušteni dan udjeli pola sa’a ražnja.“ (Predaja je sahih, a bilježi je Abdurrezzak, br.7567., i Darekutni, br.2/206.)

Nafi’a rhm., kaže: „ćerka od Abdullaha b. Omera r.a., je bila udata za jednog kurejšiju i bila je trudna. Jednog ramazanskog dana je mnogo ožednila, pa joj je Ibnu Omer r.a., naredio da jede i da za svaki propušteni dan nahrani siromaha.“ (Predaja je sahih, a bilježi je imam el-Darekutni, 2/207.)

4. Trudnica će samo napostiti propuštene dane, dok će dojilja napostiti propuštene dane i za svaki taj dan će nahraniti siromaha. Ovog je stava imam Malik, i jedno je od mišljenja šafijske pravne škole.

5. Trudnica i dojilja – niti će naknadno postiti a niti će hraniti siromaha zbog propuštenih dana ramazana. Ovog je stava imam Ibnu Hazm.

Najjače mišljenje, od spomenutih, po meni, jeste to da trudnica i dojilja neće postiti, i da neće naknadno napošćavati propuštene dane, ali da će nahraniti siromaha za svaki propušteni dan posta, što je stav Ibnu Abbasa i Ibnu Omera r.a., i ne bilježi se da im se iko od ashaba suprostavio u mišljenju. Hadis Ibnu Abbasa ima status „ref’a“, jer je to hadis ashaba koji je izrečen u povodu tefsira vezanog za povod objave ajeta, tako da je ovaj hadis u isto vrijeme i musned-hadis, kako je to poznatije u nauci „mustalaha“, a Allah najbolje zna.

(Stalna komisija za fetve u Saudijskoj Arabiji, br.1144., kaže: „Ako se trudnica bude plašila po svoj život ili dijete, neće postiti, ali će morati napostiti propuštene dane. Ona će imati status bolesnika koji nije u stanju postiti, ili se plaši da će post štetno djelovati na njegovo zdravlje. Allah dž.š., kaže: „A ko bude bolestan ili bude na putu – onda neka naposti kasnije isti broj dana!“ (Abdullah b. Meni’, Abdullah b. Gudejjan, Abdurrezzak ‘Afifi, Abdul-Aziz b. Baz rhm.))

Oni kojima je obaveza da ne poste

Islamska ulema je složna na tome da ženi u menstruacionom ciklusu (hajzu), ili postporoðajnom pranju (nifas), nije ispravan post, i da im nije obaveza postiti, i da im je haram postiti, nakon čega im je obaveza napostiti propuštene dane ramazana. Ajša r.a., je rekla: „Imale smo menstruaciju, u toku Ramazana, za vrijeme Poslanika s.a.w.s., pa nam je bilo nareðeno da napostimo propuštene dane posta, ali nam nije bilo nareðeno da naklanjavamo propuštene namaze zbog toga.“ (Muslim)

Oni kojima nije dozvoljeno da NE poste!

Nije dozvoljeno svakom:

1. Muslimanu
2. Punoljetnom
3. Razumnom
4. Zdravom
5. Koji nije putnik
6. Kao i ženi koja nije u hajzu ili nifasu,

…da ne isposte mjesec Ramazan!