Tri,
Dva,
Jedan…
Na šest nula
Prolomi se zaglušujuća buka!
Galama, jaukanje, vriska…
Od siline udara iz postelje ustah.

Drama!, u “najluđoj noći”
Dodajem – u pravom smislu riječi
Natjecanje u ludosti
I nema granice, a da se ne prekorači.

Kada se izgubi osjećaj unutrašnji
I zlo se počne dobrim smatrati
Nestaje grižnje savjesti,
Ako se ne stidiš radi šta ti narede strasti!

Teško objašnjiva situacija
Ako duže za tren zažmirim
Kada otvorim oči
Kako da opišem ono što vidim?

Jesam li propustio nešto?
Pitam se u čudu
Je li to taj momenat
Kada sam zažmirio na koju sekundu?

Tačno u ponoć
Sve je postalo drugačije
Odjednom zanesene mase
Hvata neko ushićenje.

Svi k’o jedan u transu
Ponavljaju istu matru
Pokrete prave
Već viđene, k’o deža wu.

Je li neka dresura u pitanju
Za sve ove godine
Su im pričali da moraju
Baš tu sekundu da glume one sretne.

K’o da im je žena rodila trojke
Ili su milioneri postali
Galama, jaukanje, vriska…
Vatrometi i rafali.

A, sve isto, nova sekunda
Ista k’o i ona prošla
Ista temperatura zraka
Nezaposleni i dalje bez posla
Bolesni i dalje bolesni
Siromašni još siromašniji…

Jedva stoje od iznemoglosti
Zamućenog razuma,
Razmazala se šminka
Odjeća puna dima…

U takvom stanju žele
Jedni drugima sve najbolje
Čekaju od tog momenta
Da u iduću godinu krenu ka boljem?!

Ima Svemogući, 24 sata,
Svaki dan u godini dostupan je
Kod Njega možeš početi uvijek
Ne čekajući ponoć noći najluđe.