Poslanikova ljubav prema namazu i džamiji

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je puno težio namazu u džamatu, a njegovo srce je bilo vezano za džamiju. Došla je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, smrtna muka (bolest), pa kada je ušao svojoj porodici (u kuću) povišila mu se temperatura, pa je pao na postelju. Kad je bio pozvan (ezanom) na jaciju – namaz, nije se mogao ni okrenuti od težine bolesti. Okrenu se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada su ga ljudi počeli dozivati: “O Allahov Poslaniče, pozaspaše naše žene i djeca!” Okrenu se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, onima koji su bili oko njega, pa reče: “Da li su ljudi klanjali?” Odgovoriše: “Nisu, o Allahov Poslaniče, oni tebe čekaju.” Dobro, da li je rekao; “ja sam bolestan”? Ne, nije to rekao. Nego je kazao: “Uspite mi vode u veliku posudu.” Donesoše mu vodu, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dođe i sjede pored vode, pa poče da hladi sebe vodom, sve dok se njegovo tijelo nije ohladilo. Zatim se osloni na svoje ruke da ustane, pa pade u nesvjest.

Kada je došao sebi upita onaj čije je srce bilo vezano za džamiju..jer imate ljudi čije je srce vezano za za igru – sport, pa mu nije dovoljno da gleda utakmicu putem telelvizora, nego ide na stadion, jer mu je srce vezano za loptu. Ljudima su srca vezana za razne stvari, ali Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, je srce bilo vezano za džamiju, pa kada je došao sebi, upita po drugi put: “Da li su ljudi klanjali?” Odgovoriše: “Nisu, o Allahov Poslaniče, čekaju tebe.” On pogleda a njegovo tijelo je bilo slabo i vruče. Rekao im je da mu donesu drugu vodu, pa mu donesoše drugu vodu. Priđe Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ohladi se vodom, osloni se na ruke da ustane, zatim pade u nesvjest. Ajša i oni koji su bili oko njega su ga gledali, sallallahu alejhi ve sellem. pa kada se probudi, pita za ono za šta mu je srce bilo vezano: “Da li su ljudi klanjali?” Odgovoriše: “Nisu, o Allahov Poslaniče, čekaju tebe.” Posuše sedam posuda sa vodom na njega. Kaže Ajša: “Sve dok nije počeo pokazivati svojom rukom da je dosta.” Nije mogao da govori, pa je pokazivao rukom da je dosta. Osloni se na svoje ruke da ustane na ono za šta mu je srce bilo vezano, pa opet pade u nesvjest.”

Kada se osvijestio nije mogao da tijelom ode na ono za šta mu je srce bilo vezano, pa reče: “Naredite Ebu Bekru da klanja ljudima! Danas ( za mene) nema namaza u džematu!” Srce vezano, ali nije mogao da ode. Pa im je klanjao Ebu Bekr jaciju – namaz u petak, namaze u subotu, namaze u nedjelju, pa kada je došla ikindija – namaz u ponedjeljak, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je osjetio u svome tijelu snagu, reče: “Zovite mi Aliju i Ibn Abbasa!”- Allah bio s njima zadovoljan. Kada su došli, reče: “Nosite me u džamiju.” Nosili su ga a on, sallallahu alejhi ve sellem, se oslanjao na njih dvojicu. Alija, radijallahu anhu. kaže: “Njegova se stopala vukla po zemlji.” Neki kažu da je klanjao sa njima, a neki da nije mogao. Kada se vratio kući preselio je. Zadnje mjesto na koje je otišao (prije preseljenja) bio je mesdžid – džamija.”

Šejh dr. Muhamed el-Arifi, hafizahullahu te’ala
Preveo i pripremio: Amir Duraković