Predavanje mr Pezića koje me vratilo vjeri

Prije mog povratka u islam, tj. potpunog povratka, nikad nisam bio neko ko nije ništa praktikovao. Mnogo sam kockao. Pare koje bi roditelji poslali za hranu i knjige u većini slučajeva bih prokockao. Alkoholičar nikad nisam bio strastveni, popila bi se koja, ono sa društvom. Kocka je bila veći problem. Kad sam se oženio, malo se smanjilo, ali opet je bilo prisutno. I tako, dani su prolazili, svaki isti: posao, kuća, kuća, posao, nekad na džumu, na Bajrame i to je to. Radio sam na odjelu gdje je bila velika buka, tako da nam je direktor dozvolio slušalice i muziku da slušamo.

Nekoliko mjeseci slušala se muzika, nekad ilahije i kaside, ali uglavnom muzika. I kad je postalo monotono, odlučim da poslušam nešto o islamu. Pronađem ders našeg šejha Elvedina Pezića, Allah mu se smilovao i Džennetom ga nagradio. Mnogo mi se dopao njegov način pričanja i prepričavanja. Sjećam se, kao da je jučer bilo, na tom dersu pričao je kako je Musa, a. s., u razgovoru sa Allahom, dž. š., tražio da Ga vidi pa mu je Allah rekao da nije spreman i da neće moći da izdrži da gleda u brdo, i ostalo znate, da ne ulazim u detalje. Vjerovatno su mnogi ovo čuli, ali nisu doživjeli kao i ja, možda što čujem neke druge stvari koje su navele druge ljude da se vrate.

Međutim, taj događaj sam ja zamišljao u svojoj glavi i toliki strah me uzeo da ja to nikome ne mogu opisati. Došao sam kući, ispričao ženi i od tog momenta počeli smo oboje da klanjamo, slušamo predavanja, a ona se poslije, hvala Allahu, odlučila i za hidžab. Od tog momenta imao sam mnoga iskušenja, ali namaz ni u jednom trenutku nije bio izostavljen i zapostavljen. Molim Allaha da me nikad ne stavi u iskušenje da propustim jedan namaz jer mislim da bih psihički pao. Allah vam dao svako dobro i na pravi put uputio svakoga ko ima i trun imana u sebi!

Brat E.