Priča jedne srpkinje

Prica jedne srpkinje o njezinom odnosu prema roditeljima nakon prelaska u islam

Ja vam necu pisati o mom putu u islam, mozda nekom drugom prilikom pricacu vam o necemu mnogo, trenutno, bitnijem po nas i nasu veru. Kao sto isvaka od vas, pa tako i ja, poticem iz mesta vremena u kojem se islam poceo siriti munjevitom brzinom.Hvala nasem Gospodaru na tome.

Iz mesta gde je ozivljavanje ove vere prihvaceno od nemuslimana i muslimana, kao zamlacivanje, ludiranje, neka nova moda, sektasenje, ekstremizam i milioni nekakvih novih naziva. Milost i mudrost mog Gospodara je zelela da i ja budem jedna od nosioca te zastave. Zastave islama.

Kako je vreme prolazilo i svetlost i lepota ulazila u moje srce, pocele su i moje oci gledati na zivot oko sebe drugacije. Vise mi ni voda nije bila samo voda koja utalja zedj, ni zemlja samo staniste na kome prezivljam dan za danom.

Ljudi nisu bili samo ljudi, dobri i zli “ja vise nisam bila ja” sve je dobilo nove oblike, boje, lepotu, dubinu, sustinu, kvalitet, svrhu. Jednog jutra sam se probudila i zacula glas svoje majke kako budi oca na posao. Taj glas! Obojen mojim novim radjanjem, postaje cvrkut. Ah, glas moje divne majke. Majkice, rodjenice, milice, lepotice!!!

Očevo protestovanje, zasto bas mora da ustane kad ona hoce!? Zasto ne za pet minuta kasnije!?? Ni to nije vise bilo samo dosadno jutarnje prepiranje dvoje ljudi u susednoj sobi u rane jutarnje sate. I to bas kad je moj san najlepsi. To, postaje moj jutarnji alarm za budjenje! ALARM, da je dvoje najcenjenijih ljudi u mom zivotu, spremno da napusti kucu u potrazi za hlebom. Nekakva sila , sto bi inace bila senzacija, me podigla i uputila ka njima.

Videvsi me otac se potpuno razbudio I odmah zabrinuo odkuda ja u zoru na prozoru. Mozete zamisliti tek reakciju moje majke??? Ne znam sta je bilo, ali automatski sam ih pocela ljubiti I grliti, tako jako, da je najka molila za vazduh, a otac bio spreman za posao uroku od par minuta. Napustili su kucu presretni ali ocigledno zbunjeni. Odose zbunjeni oni, a ostah zbunjena i ja. Sta mi bi? Sta je ovo u mojim grudima sto ne staje da raste i imam utisak da cu puci poput preduvanog balona??? Ali nije samo to sto me brine. Tu je i nekakav cudan osecaj praznine, nesto kao da boli ili…

Dugo sam ostala zbunjena i molila Allaha da mi objasni moja osecanja. Polako je poceo da se u mene uvlaci mir, zadovoljstvo. Nije mi trebalo dugo da shvatim, da ogromni pritisak u grudima je godinama potisnuta ljubav. Ljubav koja nije mogla a niti znala kako da se iskaze. Ljubav koju je moja sebicnost gusila i objasnjavala na pogresne nacine. Osecaj praznine je strah da ta ljubav prestane i da se nece vratiti ono dvoje, koje sam kao i sto same sestre vidite, pocela istinski da volim. Pogledajte divne moje sestre sta radi dusa i srce dotaknuto plemenitom rukom Uzvisenog Stvoritelja nebesa i Zemlje!!?

Pogledajte Njegovu Milost prema svome uspavanom robu! Njegovu mudrost u stvaranju porodice! Njegovu Moc u davanju i oduzimanju ljubavi. Pitajte iskreno sebe, da li se i vama ovo budjenje dogodilo nakon dugog sna? Da li ste i vi dozivele ove kosave i bure u svojoj dusi kad je istina i svetlost dotakle vas um? Jeste li uzivale? Koliko dugo? DA li ste ostale verne svojim osecajima? Gajite li ih? Hranite li svoju dusu , koju cete staviti u kabur, ljubavlju i dobrotom prema svojim roditeljima? Trudite li se da vas Allah zavoli kroz poslusnost i dobrotu prema njima? Zelite li firdeus? Sta mislite sta se desilo dalje sa mnom?

Tog istog dana resila sam da nadoknadim svo vreme koje sam provela daleko i u neposlusnosti svojim roditeljima. Zamislite izraz lica moga oca koji se vraca sa posla a ja mu sva lepa, sredjena, nasmejana otvaram vrata i opet obasipam poljupcima? Zasipam ga pitanjima da li je zedan, gladan, umoran, kako je proveo dan, je li za rucak sada ili kasnije. Normalno, kao sto pretpostavljate, nije progovorio ni rec. Spustio je torbu i nastavio da me zbunjeno gleda. Nemojte me pogresno shvatiti. Docekivala sam ja njega i ranije na vratima ali ne tako toplo, srdacno i bez nekog prohteva za dzeparac ili izlazak napolje.

Kad je zbunjenosti nestalo nasledio je divan topao pogled mog oca, ciju dubinu i lepotu nikada ne mogu zaboraviti. Zatim me zagrlio i nezno poljubio i rekao “ljubi ga tajko”. Zamislite sestre moje sta sam propustila sve ove godine? Mozete li da osetite tu snagu koju nosi ovaj trenutak prozivljen sa zadovoljstvom moga oca? Osecate li drhtaj u njegovom srcu? Njegovom glasu? A sad zamislite zadovoljstvo Naseg Gospodara nad Njegovim robom koji obveseli i usreci SVOGA roditelja!!?

Vidite li koliko je potrebno samo malo da bi covek bio sretan i na ovom i na drugom svetu? Trenutak ? Mozda i manje! A zamislite nagradu od Milostivog Onog koji poseduje svu ljubav!!! Nedugo zatim pojavila se imajka, moja rodjenica, na vratima. Sva umorna, nervozna, gladna. Pustila sam je da udje u kucu, sa jos vecim osmeho, zagljajima, poljupcima, toplim recima. Reakcija slicna kao kod oca. Njoj sam izula cipele, uzela stvari iz njenih ruku, skinula joj kaput i zahvalila joj se za taj naporni dan sto je provela na poslu. Sve sto je stigla da uradi je da se osmehuje i zavrsni komentar je bio “hajde hvala Bogu na ovome”.

Usledio je zajednicki rucak, kafa, malo komentara i oni su se povukli na popodnevni odmor. Kako sam se osecala divno, jedinstveno, mocno. Narasla su mi krila. Letim po kuci. Ostatak dana roditelji su me izbegavali jer im je trebalo vremena da se suoce sa mojom promenom i naviknu na moje otvorene izlive neznosti. Nisam, divne moje sestre, dozvolila da me bilo kakav sejtanski pokusaj odvoji ili udalji od mojih roditelja. Nastupili su dani najvece ljubavi koju sam ikada, i koju cu ikada, osetiti u svom zivotu. Iz dana u dan moja veza sa Gospodarem je bivala sve jaca i jaca, a tako i moja veza sa njima.

Nigde nisam mrdnula bez njih. Nista nisam htela da uradi bez njih. Cak sam im i nokte rezala, noge prala, ljubila ruke, cesljala kosu, masirala ali ne sa osecajem duznosti vec sa prevelikim zadovoljstvom i cascu. Sledila sam sunete Poslanika s.a.w.s. u svakom postupku sa roditeljima. Kako je lepo ziveti ove sunete!!! Kako je slatko videti srecu u njihovim ocima. Kako je toplo osetiti ljubav u njihov zagljaju. Kako je bolno dotaci njihovu srdzbu. Mudrost mog Stvoritelja je htela da budem iskusana bolescu tako da sam odgodila svoj odlazak na studije duze vreme. Tako mi Uzvisenog Allah, nikada mi nije bilo teze a nikada mi nije bilo lepse!!!

Dok su bolovi vladali mojim telom, otac je sedeo pokraj mene, mazio moju kosu, tepao mi, hrabrio me, voleo me!!! Pogledajte milost Onoga koji sve moze!!? Bolovi ali ih nema, jer tu su njih dvoje da svojom nesebicnom, ustrajnom, neznom, jakom ljubavlju i neiscrpnom paznjom, budu sedativi za najjace boli ovoga dunjaluka. Nikada ne mogu zaboraviti suze na njihovim obrazima, uzdahe, nezne, tuzne poglede. A mozete li vi, cenjene sestre? Mozete li vi zaboraviti strah roditelja za zivot svog deteta? Ako ste zaboravile vratite se malo unazad, prisetite se?! Da li je to samo suza ili je biser, dragulj?

Pomislite samo na one koji su odrastali bez ove ljubavi,paznje, zastite? Vidite li lepotu, blagodati i milost naseg Gospodara svih svetova, da bas mi budemo posednici ovog bogatstva? Mudrost Allaha s.w.a. je htela da ucinim hidzru ne u drugu susednu zemlju, vec na drugi continent. Zahvalna sam na blagodati i pomoci mog Gospodara na ovome, ali do dan danas ne mogu, i ne umem, da oprostim sebi daljinu izmedju mene i mojih jedinstvenih roditelja. Kunem vam se Onim koji sve zivo pretvara u nezivo i sve nezivo pretvara u zivo, da ne prodje dan a da ne uzdahnem za mojom majkom i ocem.

Da ne prodje dan, a da se ne setim njihovog pogleda, osmeha, kroz teske trenutke nosim slike svoga oca kako sedi pokraj mene i svim silama se trudi da nestanu bolov, uliva mi snagu i jacinu da ja tomogu, da sam jaca od svega. Ne prodje dan a da ne osetim miris kose svoje majke, da u mojim usima ne zazvoni njen smeh, da na sebi ne osetim toplinu njenog zagrljaja.

Zato vas, cenjene moje sestre, molim Velicinom naseg Gospodara, da sada ovog momenta, dok jos citate ove redove, skocite i izljubite oca i majku. Pozovite ih telefonom. Zahvalite im se za sve sto se secate u svom zivotu. Ne dajte im da legnu u postelju a da vas nisu zagrlili, da im niste pozelele lak san, da im niste celo i ruku poljubile, ucinite ih ponosnim na svaki moguci nacin u svakoj mogucoj situaciji. Ne vredjajte ih i ako za to imate pravo i debelu priliku.

Osaburatje njihove hirove, ljutnje, svadje. Jer to je sabur koji se najvise isplati. Ne traze oni mnogo vec samo osecaj da ste vi sretne. Volite ih i pokazite da ih volite. Ljubav, otvorena i jaka, nikoga nije ubila niti povredila, pa nece ni vas. Ovo je ljubav koju nam naredjuje i preporucuje Onaj u cijoj su rusi nase duse.

Ovo je capital koji se isplati i na dunjaluku i na ahiretu. Ovo je snaga koja ce vas voditi kroz zivot. Verujte mi divne moje, jer ja ubirem plodove tog drveta i ja jasem konja snage te ljubavi. Svaka od nas zna najbolje svoju majku i oca. Svaka najbolje zna sta ih zadovoljava a sta ne. Budite mudre i pametne.

Nezne i poslusne. I pocicete putem na kojem vas ceka zadovoljstvo. A zavrsetak istog je nas cilj a cilj je zadovoljstvo Allaha s.w.a. Gde u Njegovom zadovoljstvu je i vecna sreca – Dzennet. I za kraj, volim vas sve u ime naseg Gospodara. Ne trosite svoje vreme i ljubav na ljude koji dodju i odu. Ulazite tu milost na svoje roditelje, zivite je, i na svakoj sedzdi z svakoj prilici ucite dovu Mocnome Stvaraocu, da nas uputi na stazu istine, sacuva zablude i Njegove srdzbe.

Uputi na cinjene dobra i ustrajnost na tome. Da nam ucini nase roditelje saputnicima na tom putu, rame uz rame u istom safu. DA se smiluje njihovim dusama, nagradi ih za svaki tren njihovog zivota i uvede nas sve zajedno, ruku pok ruku, vas sa vasim a mene sa mojim roditeljima, u Dzenneti Firdeus. AMIN

Jelena Lovic

Nadam se u Allahovu milost da ce ova prica dotaci i vase srce i postaknuti ljubav dece ka roditeljima, da vas Allah nagradi. Vasa sestra Jelena