Primjer bogobojaznosti

Prenosi se da je Sulejman ibn Jesar, rahimehullah, krenuo iz Medine na hadždž sa svojim prijateljem. Kada su stigli do mjesta El-Ebva njegov prijatelj je stavio hranu i otisao nešto kupiti. Sulejman, rahimehullah, je ostao u šatoru. Bio je jedan od najljepših i najbogobojaznijih ljudi. S vrha brda ugledala ga je jedna beduinka, spustila se i…

pred njega stala. Na sebi je imala nikab i rukavice, otkrila je lice kao od mjesečine isklesano i rekla: “Ugosti me!” On je mislio da hoće hranu pa je ustao da joj da preostalu hranu ali ona je rekla: “Neću ja hranu, ja hoću ono sto rade muž i žena.” Tada je rekao: “Tebe je Iblis poslao!” Stavio je glavu u krilo i počeo neutješno plakati. Kada je ona to vidila prekrila je lice i otišla svojoj porodici.

Nakon toga, vratio se njegov saputnik i zatekao ga kako plače, upitao ga je zašto i kada mu je sve ispricao i on je poceo plakati. Sulejman, rahimehullah, ga upita: “A što ti plačeš?” Rekao je: “Ja sam preči od tebe da plačem, jer bojim se da sam bio na tvom mjestu ne bih se suzdržao.”

Po dolasku u Mekku Sulejman, rahimehullah, je obavio obilazak oko Kabe i s’aj, zaputio se u neizgrađeni dio Kabe, pokrio se i zaspao. U snu mu je došao lijep, stasit i prijatnog mirisa čovjek. Sulejman, rahimehullah, mu rece: “Ko si ti, Allah ti se smilovao?” Rekao je: “Ja sam Jusuf!” Rekao je: “Iskreni Jusuf?” Rekao je: “Da!” Sulejman, rahimehullah, je rekao: “Ono što se dogodilo tebi i vezirovoj ženi uistinu je zadivljujuće.” Jusuf a.s. je njemu rekao: “Još više zadivljuje ono što se desilo tebi i beduinki u El-Ebvau.”