Primjer lječenja od džinskih napada

U ovom slucaju radilo se o momku koji je bio opsihren, i koji nije mogao da zamisli svoga oca ocem, vec ga je toliko mrzio da ga nije htio vidjet. Porucio sam im da dodju kod mene da ovdje zapocnemo sa lijecenjem, pa je tako i bilo. Dosao je njegov daidza, otac i on sam a bio je ucenik medrese u Tuzli. Pogled mu je bio prazan, a kada bi mu otac nesta htio reci, prvo bi to rekao daidzi pa bi daidza pitao momka. Pri prvom susretu vidio sam da je mladic veoma umoran i slab. Posto mu je daidza objasnio sta cemo sve radit, momak je pristao pod uslovom da mu samo otac izadje iz sobe. Poceli smo uciti ja i njegov daidza, a momak se poceo trzat i otimati, govoreci: “Necu ja ovo, nije meni nista.” Uhvatio sam ga za celo i rekao mu uz ostar ton da ostane i slusa, pa se je mladic povratio u sjedeci polozaj i nastavio slusat ucenje Kur`ana.

Dok sam ponavljao zikr “E`uzu bi kelimatillahi tammati min sherri ma khalaq”, momak se je poceo trzat i njegovo lice je gubilo boju, namrsten pokusavao je skinuti moju ruku sa njegovog cela u sebi je nesto izgovarao, jer su mu se cijelo vrijeme usta pomicala. Poceo sam da taj zikr glasnije izgovaram na njegovom uhu, i, elhamdulillah, reakcija je pocela – tijelo mu je pocelo drhtat,a noge poskakivat.

Rekao sam njegovom daidzi da mu pridrzava noge i da mu stegne nozne prste, sto je i uradio, pa sam dao mladicu naucene vode da popije, ali nije htio otvorit usta: Zatvorio sam mu nos i poceo sipati malo vode u usta, a on je poceo je vristati: ” Nemoj vatrom, nemoj vatrom!” Upitao sam ga sta vidi, i od kog se boji, pa mi je rekao je da su u njemu vise crnih sjenki i da te sjenke trce unaokolo rukama podignutim na usima ne zele da slusaju sta ja ucim.

Rekao sam mu da se ne boji njih vec Allaha,dz.s., pa je momak zadobio nase povjerenje i smirio se. Nastavili smo sa ucenjem Kur’ana a momak nije pokazivao reakcije kao prije, vec je slusao, a njegovo lice je jos bilo tamno i namrsteno. Pokazao sam daidzi isaretom da pozove oca ovog momka, pa je njegov otac usao u sobu, te sam mu rekao da sjedne po strani i posmatra. U tom momentu momak je otvorio oci i opet je pocela vriska i psovanje oca: da ce ga ubiti dok spava, da mu nece dati da zivi normalno, da ce ubiti svoju bracu itd..

Nastavio sam uciti rukju ali odjednom se pojavi glas iz ovog mladica koji je rekao: “Prestani sa ucenjem, hocu da pricam sa tobom.” Pitao sam ko to zeli da prica samnom, pa mi je glas rekao da je on broj 6. Pitao sam ga zar ste pod brojevima u tijelu momka, pa mi rece da ih ima 17, i ujedno i toliko sihira u njemu i u kuci. Pitao sam ga ko je glavni od njih, pa je odgovorio da je to jedan veliki dzin i da je on osamnaesti i da svi drugi dzinni u tijelu slusaju ono sto on naredi.

“Ali ja sam se umorio i hocu da izadjem, jer sam sav sprzen od ucenja” – rece mi dzin pod brojem 6. Upitao sam ga u kojem se dijelu tijela nalaze i gdje su sihiri postavljeni, pa dobih odgovor da momak ima sihr u svom stomaku, a ostali sihri su u kuci. Pitao sam ko ih je postavio i kada, pa je rekao je da ih je postavila njihova rodica, koja zivi u istom selu i da je to uradila na nekoj svadbi, u jelu je postavila i njemu i njegovom ocu.

Upitao sam za ime zene, ali je onda broj 6 naglo prestao da prica. Momak se ponovo poceo trzat a mi smo nastavili sa ucenjem Kur`ana i dok sam ucio suru “Hashr” momak je podigao ruku pa sam ga upitao s sta hoce.Rekao je: “Molim te izbaci oca napolje, pa cu vam reci sve”. Otac ga je pozvao imenom i rekao mu: ” Molim te da ostanem uz tebe”, ali je neki prodoran glas, koji nije bio glas ovog momka, rekao: “Izlazi napolje, ubicu te”.

Rekao sam mu da izadje, pa smo nastavili ucenje, nedugo zatim javio se broj 6 ponovo – on je bio ko neki portparol glavnog zaduzenog za sve ovo. Rekao je da su umorni i iscrpljeni i da zele da se dogovore samnom oko izlaska. Rekao sam mu da dodje njihov vodja i da prica samnom. Momak je poceo da prica nerazumljivim jezikom, pa sam ga upitao ko to prica, nasto mi je odgovorio da je to onaj glavni, iza neke zavjese, i da drzi sihr u rukama. Rekao sam broju 6 da kaze glavnom da prica razumljivim jezikom, jer cu ga muciti ako ne prihvati.

Onda je momak rekao da nece da govori i da ne prihvata izlazak. Ponovo sam rekao mladicu da zatvori oci i da mi kaze gdje je glavni u njegovom tijelu, pa mi je pokazao na svoju glavu. Stegnuo sam momka za zile na vratu i ponovo poceo uciti Kur’an, a momak zaplaka i rece da je se zavjesa zapalila, i da je njihov glavni zastao uz neki zid, bjezeci od te vatre.

Proucio sam ajetul kursiju i puhnuo mladicu u usta, koji je vristao: “Vatra…. vatra… vatraaaa”… a onda je naglo podigao ruku. Upitao sam ga sta zeli, pa mi rece da glavni hoce da govori sa mnom. Moji su prsti jos uvijek bili na mladicevom vratu, kad progovri jedan glas i rece da je on samo poslan da izvrsi naredjenje sihirbaza, i da hoce da se pokaje i izadje, a za uzvrat trazi da ga poducim kako ce se spasit sihirbaza jer mu je odrekao poslusnost.

Trazio sam da se zaklete Allahom, swt, da prica istinu sto je i ucinio i rekao da je musliman grijesnik, koji se sada kaje, i da zeli sebe i svoje drugove i porodicu povest sa sobom iz tijela mladica. Pitao sma ga gdje je sihr u mladicu, pa mi je rekao je da je pojeo neki slatkis sa kikirikijem a uz to su bili komadici noktiju -17 malih komadica noktiju koju su zalijepljeni za zeludac.

Rekao sam mu da otkloni te komadice noktiju iz zeludca momka, sto je prihvatio i rekao da zeli izabcit sihr na usta. U tom trenutku momak je poceo povracati zutu tekucinu i uz tu tekucinu mogli su se vidjet na strani 17 malih komadica noktiju. Momku se vratila boja lica ali je povracao cijelo vrijeme. Umio sam ga naucenom vodom, pa sam upitao dzinne jesu li spremni za izlazak, pa sam dobio odgovor da su svi spremni i da hoce da izadju na usta kao sto su i usli na njih. Ali prije toga rekao sam daidzi ponovo isaretom da pozove oca ovog momka. Kada je otac usao, momak se je ponovo razbjesnio, ali ne toliko kao i prije – sada mu je sin samo rekao: “Hajde oce izlazi, necu da me gledas ovakvog jer nismo jos zavrsili”.

Rekao sam mu da ga otac voli, na sta je momak ponovo planuo i rekao: ” Ma kakva ljubav, ne voli mene on uopste!” Shvatio sam da jos necega ima ovdje, pa sam pozvao glavnog, koji je rekao da on sa ovim vise nista nema, vec da je to sihr koji se nalazi u njegovoj kuci. Pitao sam ga gdje se sihr nalazi, pa mi je rekao da je u sobi ovog momka, na garderobi koju je nosio na tom veselju, i da je isti sihr i na ocevom odjelu.

Rekao mi je da je za taj sihr zaduzena druga grupa dzinna, ali da ta grupa nije toliko jaka kao sto su bili oni. Dodao je da im je bilo naredjeno da ovu mrznju momka prema ocu okoncaju tragicno, ali su uvidjeli svoju gresku i da se kaju Allahu za sve sto su ucinili. Zamolili su me da i ja odem sa njima njihovoj kuci, pa sam i ja krenuo.

Kada smo stigli rekao sam momku da sjedne i poceo ponovo uciti Kur’an, pa se javi glavni i rece da nema potrebe za daljnim ucenjem jer sve je zavrseno i mi izlazimo u ime Allaha, i jos doda: “Neka ti momak pokaze koja je to odjeca, potopi je u lavoru sa naucenom vodom, a isto i odjelo njegovog oca, time ce se dzinni zaduzeni za taj sihr istjerati, a kada se odjeca osusi, zapalite je tako ce i sihra nestati.”
Momak je cijelo vrijeme povracao, a kad smo stavili njegovo i ocevo odjelo u lavor sa naucenom vodom, osjetili smo smrad. Momak je odjednom prestao povracat i rekao je da su svi izisli, i da nema nicega u njemu vise. Odmah sam primjetio da momak gleda bistrije i da osjeca umor, ali rece da ga nista vise ne muci.

Da bi se uvjerili da je sve u redu pozvao sam njegovog oca da udje unutra i kada mu je otac usao na vrata, momak ga tuzno pogleda, ustade, zagrli ga i uz plac rece: “Oprosti babo, nisam to bio ja.” Istu noc smo zapalili njihovu odjecu na kojoj je bio sihr, poprskali naucenom vodom ulaz kuce, zatim svaki cosak kuce, i na posljetku sam im dao terpaiju koju ce da rade nakon rukje. Preporucio sam im da ne govore o tome da su sada dobro. Allahovom voljom i uz Njegovu milost ovaj slucaj je zavrsen uspijesno.

Abu Amr ibn Fadl