Islamski učenjaci nemaju jedinstven stav po ovom pitanju. Imam Ahmed ovaj postupak smatra pohvalnim, za razliku od ostalih imama, a također, prenosi se predanje od imama Ahmeda u kojem se slaže sa ostalim imamima.

 

Ovaj postupak prenosi se od nekih učača.

 

Rekao je Ibn Muflih: „Imam Ahmed smatrao je pohvalnim da se tekbir uči nakon sure Ed-Duha, pa do kraja Kur’ana. Ovo spominju Ibn Temim i drugi. To je kiraet (način učenja) Mekkelija. Prenio ga je El-Bezzi od Ibn Kesira, on od Mudžahida, on od Ibn Abbasa, on od Ubejja b. Ka’aba, a on od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. To od njega prenosi skupina učenjaka, među kojima je i Begavi u svome tefsiru, a razlog toga je prekidanje Objave. Ovaj hadis je garib i rivajet od Ahmeda b. Muhammeda b. Abdullaha El-Bezzija koji je pouzdan u kiraetu, ali je slab u hadisu. Ebu Hatim Er-Razi rekao je: Ovaj hadis je munker…Također, od njega, tj. od imama Ahmeda, prenosi se i da ne treba donositi tekbir, kao što je to stav i ostalih učača.“ (El-Adabuš-šer’ijjeh, 1/739-740)

 

Upitan je šejhul-islam Ibn Tejmijje o situaciji kada se ljudi okupe da uče hatmu, učeći po kiraetu Asima i Ebu Amra, da li će nakon sure Ed-Duha donositi tekbir ili ne?

 

Odgovorio je: „Ako uče po nekom drugom načinu mimo Ibn Kesirovog, preče im je da taj postupak ostave. Ustvari, ostavljanje te prekse im propisano i sunnet, jer ovi imami učači nisu donosili tekbire, ni na početku, ni na kraju sura.“ (Medžmu’ul-fetava, 23/417)

Na kraju tefsira sure Ed-Duha, Kurtubi kaže: „Prema rivajetu Bezzija od Ibn Kesira, učač će donijeti tekbir… Ukoliko se uči prema drugim načinima učenja (kiraetima), ne treba donositi tekbir, jer to je sredstvo koje vodi dodavanju u Kur’an.“

 

Kao zaključak, moglo bi se reći: S obzirom da mi učimo prema rivajetu Hafsa od Asima, donošenje tekbira nije propisano, kao ni po ostalim kiraetima, osim po rivajetu kojeg prenose Bezzi i Kunbul od Ibn Kesira.