Cilj posta je bogobojaznost. Ako iz Ramazana izađemo isti kao što smo ušli, ako se vratimo istim navikama i grijesima, onda nešto nije u redu sa našim postom i ibadetima, treba da se preispitamo.

 

Prva noć nakon Ramazana je noć gafleta, tad ljudi budu zauzeti pripremama za Bajram i ni na kraj pameti im nije da čine ibadete koje su radili proteklih 30 dana. I ni ne osjećaju prazninu. To je znak da nešto nije u redu sa nama i našim ibadetima.

 

Šta te sprečava da u ostatku godine obavljaš noćni namaz? Da učiš Kur’an? Šta te sprečava da u ostatku godine postiš ponedeljak, četvrtak, bijele dane? Gaflet, nemar. Ništa drugo. U Ramazanu si mogao. Neki su možda i teške poslove radili i opet nisu ni pomišljali da ne poste. Ne budi kao onaj koji je ibadetio pa ostavio ibadet! To je najbitnija poruka o kojoj treba da razmišljamo na kraju Ramazana. 

 

Zabilježio je Imam Buhari hadis od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i naslovio poglavlje “Pokuđenost ostavljanja ibadeta nakon ustrajnosti na njemu“. Prenosi se od Abdullaha Ibn Amra El-Asa, radijallahu anhu, da je rekao:

 

“Rekao mi je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem:  “Abdullahu, nemoj biti kao taj i taj, ustajao je na noćni namaz, a onda prestao klanjati noćni namaz.“

 

Nakon što je čovjek ustrajao u ibadetu to sve sruši. Napravi kuću i onda je sruši iz temelja, šta bismo rekli za takvog čovjeka? Gradi, gradi, i onda kad sagradi uzme i minira i kaže: “Sledeće godine ću opet praviti”. I tako svake godine.Ne budi kao onaj koji je klanjao, postio, učio Kur’an, zikrio, udjeljivao sadaku, pa je sve to ostavio.